Раније ове недеље Министарство пољопривреде Новгородске области одржало је округли сто о перспективама развоја агротуризма у региону. Место догађаја било је село Илмен Новгородског округа, где су се у сеоском рекреативном клубу окупили менаџери агроиндустријског комплекса и туризма, предузетници и фармери.
Али нису имали прилику да се одморе. Али – успео сам да радим. У ту сврху, тамо, у живописним пространствима Језерског округа, окупили су се учесници скупа и разговарали не само о томе како добити новац од државе за бесповратна средства, већ и шта се може учинити корисно за све. Како помоћи угоститељству.
У пројекту Новгородска земља, Игнат Потапов, директор Консултантског и иновационог центра за агротуризам, испричао је за 53 Невс о суптилностима гранта Агротуризам.
— Генерално, све што је у вези са развојем сеоског туризма и агротуризма сада је приоритет, укључујући у многим областима како у Ростуризму, тако иу Министарству пољопривреде Русије. Ова тема је актуелна јер су током пандемије људи похрлили у провинцију. Штавише, он није само пожурио у провинцију да би посетио туристичка места, он такође, строго говорећи, више воли да борави тамо.
Они који су се доселили у село пре или касније се запитају шта да раде овде, осим да живе. А онда постоје велике могућности за вођење сопственог агробизниса.
Министарство пољопривреде Русије нуди, поред традиционалног агробизниса — министарство традиционално има грантове који стимулишу развој предузетништва у руралним подручјима, имплементацију другог правца — повезивање туристичке компоненте са својом фармом. Пољопривредни туризам првенствено укључује произвођаче робе — оне људе који се већ професионално баве агробизнисом и стварају пољопривредне производе. Реч је о најмање 70 одсто прихода од продаје пољопривредних производа.
— У нашем пројекту „Новгородска земља“ већ смо поставили јунаке наших публикација на чело колективне фарме, фармера, фармера. Али на крају крајева, бављење агробизнисом је мало другачије од агротуризма. Туризам и пољопривреда су заправо различите ствари. Могу се комбиновати, али су компетенције, па и начин размишљања туристичког менаџера и пољопривредника ипак различите. Шта да радим?
— Претпоставимо да је тако: реч је о диверсификацији пословања, када је главни фокус првенствено на производњи пољопривредних производа. А грант „Агротуризам“ је посебно усмерен на повећање пољопривредних производа. Међутим, то даје могућност да се пољопривредницима добије додатни приход и од реализације туристичке дестинације. Мислим да ће тржишни односи регулисати овај тренутак.
— А шта даје грант Агротуризам?
— Пре свега, прави новац. Сам грант подразумева финансијску подршку за пројекат. Пројекат који пољопривредник подноси комисији састоји се од грант средстава и сопствених средстава. Однос се одређује у зависности од износа гранта који планира да добије. На пример, ако жели да добије три милиона рубаља, суфинансираће десет одсто ових средстава. А ако жели да добије максималан износ — десет милиона рубаља — онда ће суфинансирати 25 одсто. Његова средства се додају износу гранта и пројекат се добија.
Пројекат новгородске фарме Резник је 14.2 милиона рубаља. Пројекат Бондарева — 13.4 милиона рубаља. У овим пројектима десет милиона износа је грант, који је обезбијеђен и једнима и другима. Дакле, ради се о правом новцу који долази на рачун примаоца гранта, али он може да га троши само на циљане области које наведе у свом бизнис плану. У плану трошкова који се налазе у њему, наведени су чланци за које се планира утрошити грант. И само у овим областима и у износу који је назначен, он може да потроши овај новац. Они су буџетски, а овај грант надгледа Министарство пољопривреде пет година од дана одобравања апликације.
— Случајно или не, за место одржавања округлог стола изабрано је новгородско село Илмен, истоимени сеоски клуб, и зашто?
— Не, не случајно. Чињеница је да је не тако давно потписан уговор између наше организације — Центра за консалтинг и иновације „АПК“ — и Центра за културу занатства и развоја туризма „Илмен“. Виктор Астапенко и ја смо потписали уговор о сарадњи, јер је управо то организација која покушава да направи удружење за развој сеоског туризма у Новгородској области. Они послују дуги низ година и привлаче себи истомишљенике само да би дали подстицај развоју овог правца на нашим просторима.
Након међусобног разговора, схвативши које предности свако има у интеракцији, одлучили смо да изградимо први пробни, пилот догађај, који је одржан на бази Илмена. Као што рецензије показују, након овог догађаја свима се допало, а људи нису хтели ни да оду. Желели смо да више разговарамо једни са другима, постављамо питања, видимо неке друге објекте, па мислим да ћемо заједно са њима направити низ догађаја посвећених овој теми. То је, барем, добар подстицај људима који раде у овој области — предузетницима, сељацима, пољопривредним произвођачима, да могу да размењују искуства, комуницирају, а можда и усвоје најбоље механизме једни од других.
— Да ли је било представника из целе Новгородске области?
— Окупили смо све заинтересоване за регион. Били су ту и представници општинских управа, јер ће преко њих информације о овом правцу у региону даље стизати до свих мештана. Општине су пре свега заинтересоване да прво сазнају и виде како то функционише, а затим да привуку друге. Али поред њих, било је и предузетника који се баве чисто сеоским туризмом, без „агро“ компоненте. И, наравно, наши пољопривредници, који се традиционално интересују за овај крај и са њима смо раније сарађивали и сарађивали.
— Да ли је било ситуација када, на пример, шеф фарме или пољопривредник жели да се бави агробизнисом, али не зна одакле да почне?
— У ствари, на састанку је било различитих људи. И они који су се бавили чисто туризмом и нису знали како да покрену агробизнис. На почетку сваког посла увек је веома важно да ли вам помогну. А таква помоћ постоји и од Федералне агенције за туризам и од Министарства пољопривреде Русије. Пре свега, почетник треба да пита какву помоћ и подршку може добити у првој фази.
Дошао сам да причам о профилном гранту „Агротуризам“, али су људи одмах имали питања о правцу гранта „Агростарап“, који нуди људима да се баве агробизнисом. Односно, прво смо разговарали о томе како започети посао, а затим користити грант за агротуризам. Тема сеоског туризма је сродна и они који се баве туризмом имају интересовање за „агро“, а за оне који узгајају производе занимљива је тема туризма. И могу једно другом да дају информације које би биле корисне и једнима и другима.
— Који је конкретан пример питања једног од учесника?
— На пример, особа која се бави туристичком компонентом питала је: „Да ли је могуће бавити се пољопривредом на земљишту личне помоћне фарме (ЛПХ)?“
У овом случају смо поправили сва питања која су се појавила. Стручњаци нашег центра су разрадили ово питање и дали информације да се пољопривредна делатност у циљу стицања профита одвија на пољопривредним земљиштима, што значи да се земљиште приватних газдинстава не може користити. Поред тога, постоје одређени захтеви за производњу пољопривредних производа из Росселкхознадзора. Таква треба да буде санитарна зона. А на земљиштима приватних домаћинстава на локалитету где постоје суседи, то је веома тешко спровести.
— Да ли је могуће ово решити?
- Можете. У нашем региону имамо програм „Новгородски хектар“. Омогућава вам да добијете земљиште површине од неколико до 200 хектара за пољопривреду на бесплатно коришћење. Односно, лице које је опредељено за пословање може доћи у управу сеоског насеља или општинског округа и конкурисати за земљиште по овом програму.
— Да ли се још одређују победници такмичарске селекције за 2023. годину?
— Не, ове године се одржава конкурс за реализацију пројеката следеће године. Конкурс је већ прошао, победници су одређени. Укупно је поднето седам пријава из шест општинских округа и округа Новгородске области, али су четири пријаве примљене на конкурс. То су пријаве које су ишле у Министарство пољопривреде Русије, у Москву. Уопште, било их је доста из целе Русије, али из Новгородске области — четири. Сходно томе, након разматрања свих пријава, савезна конкурсна комисија је од ове четири пријаве одредила два победника. Ово је сељачка фарма Лилије Резник и ДОО „Агрофирма „Зелене ливаде“ Олега Бондарева.
— Шта ће туристима понудити следеће године?
— Оба газдинства су активни пољопривредни произвођачи који се баве пољопривредом више од годину дана. Они су одгајивачи животиња и доказали су се као добри произвођачи: Лилија Резник се бави млекарством, стоком, Олег Бондарев се бави узгојем меса. Веома је добро што су и једни и други обезбедили развој свог пословања у туристичком правцу. По правилу, сам грант и ставке трошкова за које се може потрошити односе се на припрему туристичке инфраструктуре. Односно, то је изградња пансиона, уређење прилазних путева територији фарме са туристичком опремом и набавка специјализоване опреме.
На пример, фарма Резник подразумева изградњу гостињске колибе и кухиње у којој ће се припремати производи који се узгајају на имању. У „Зеленим ливадама” је изградња пансиона и уређење инфраструктуре. Односно, сајт који ће бити испред ове куће, а понудиће и, пре свега, своје производе. На пример, одресци.
Новгородски фармери испробали "Агротуризам"
— Да ли ће туристима дати прилику да „копају“ у башти? Уосталом, агротуризам није за свакога, али ипак за оне који бар мало воле земљу.
— Апсолутно. Прво ће својим очима видети фарму: како ради, како се држе краве. Лилија Резник је у говору на округлом столу рекла да се деца не могу отргнути од телади. Већ сада, у пилот модусу, доводе групе, показују свој рад и стичу искуство, које ће им бити од велике користи у реализацији пројекта. Када дође дечја публика, идући на салаш, упознају се са теладима и могу да прате негу и чишћење током целог дана. Не треба форсирати, све то раде добровољно и са осмехом.
Новгородски фармери испробали „Агротуризам”
Тако је и овде: људи долазе у село да се окушају. Неко, можда чак и да би се окушао и отворио сопствени бизнис у будућности. Неко само да побегне од градских брига и осети мало сеоског живота. Резников пројекат предвиђа и рад са особама са инвалидитетом, што је такође веома важно са рехабилитационог, социјалног становишта. Дакле, овде постоји широко поље деловања. А проток туриста ће накнадно зависити од разноврсности услуга које ће наши пољопривредници понудити туристима.
— Да ли је грант за агротуризам дизајниран за дугорочни период?
— Прво, ова тема је нова: почела је са радом 2021. И, наравно, Министарство пољопривреде Русије сада има велике планове. Све, наравно, зависи од финансирања и буџета, али задатак развоја ове области данас је веома хитан и сви региони су позитивно одговорили на прву годину његовог спровођења. У првој години имали смо 14 пријава. Одабране су четири пријаве, али је и даље било неспоразума коме је намењен овај грант. Тада су се појавили углавном предузетници који раде у сектору туризма, а не баве се пољопривредом. Дакле, нису примљени, односно нису се довољно добро упознали са условима гранта.
У 2022. свих седам пријава које су стигле послали су пољопривредни произвођачи. И овде је разумевање већ „спало на своје место“. Мислим да ће се овај грант развијати. То је релевантно, ново и биће тражено. Последњи догађај то само потврђује: питања која су постављена на састанку указују на живо интересовање за тему.
— Како изгледа Новгородска област у поређењу са другим регионима?
— 72 пријаве поднете су на разматрање комисији из целе Русије. Узимамо број предмета у земљи и добијамо мање од једне пријаве из предмета. И освојили смо два. И сва четири су уврштена на „листу“ од 72 пријаве. Односно, можемо рећи да су на нивоу других субјеката Руске Федерације, пријаве Новгородске области разматране од стране комисије и припремљене су на високом нивоу.
— Да ли се посебно бавите грантовима или праћењем, укључујући?
— Консултантски центар, институција коју заступам, бави се информисањем и саветовањем пољопривредних произвођача у вези са припремом документације за овај грант.
Новгородски фармери испробали "Агротуризам"
— Морате ли много да се консултујете?
— Много, јер, као што сам рекао, грант је релативно нов и мало људи га познаје. А ви морате да седнете за сто са фармером и „од и до“ објасните и кажете шта тачно и како да припремите. На крају крајева, само је „чуо“ да постоји агротуризам и такав грант, али, по правилу, не зна услове. Штавише, касније, када учесници конкурса већ припремају свој бизнис план и доносе га, пажљиво разматрамо пројекат, дајемо препоруке, исправљамо неке тачке и разговарамо о томе који скуп докумената треба да прикупите да би апликација могла заиста будите спремни на високом нивоу.
Текст: Томас Томингас, Алина Голова.
Фото: Алексеј Павлутских, фрагменти презентација гранта Агротуризам.
Извор: https://53news.ru/