У совјетским годинама, лидери земље и региона су посветили велику пажњу развоју мелиорације. Међутим, до краја прошлог века систем за наводњавање је практично престао да функционише, престала је изградња нових и поправка старих мелиорационих система, већина прскалица је депонована.
Чести случајеви суше на почетку новог миленијума убрзали су решавање питања наводњавања земљишта. Више о томе – у интервјуу са директором савезне државне буџетске установе „Татмелиоводхоз“ Марсом Хисматулином.
– Марс Мансуровичу, мелиорација стаје на ноге и постаје кључ за развој домаће пољопривреде. Како наша република изгледа на позадини других региона?
– Татарстански мелиорациони систем је Министарство пољопривреде Русије препознало као један од најбољих у земљи. У протеклих десет година пустили смо у рад 32 хиљаде хектара наводњаваног земљишта, ремонтовали више од 480 вештачких бара и хидрауличних објеката изграђених још у време када је мелиорационом индустријом руководио први председник Татарстана Минтимер Шајмијев.
Татарстан је регион ризичне пољопривреде и само мере мелиорације могу у потпуности или значајно да минимизирају ове ризике. Истовремено, република има низ значајних предности у успешном развоју мелиорације, којих нема у другим регионима.
Прво, то су водни ресурси: имамо око 10 хиљада великих и малих река, као и више од 880 изграђених бара и хидрауличних објеката. Постојећи резервоари омогућавају наводњавање више од 400 хиљада хектара земљишта.
Поред тога, у Татарстану су очуване све грађевинске јединице и систем обуке квалификованог кадра који се професионално носи са задацима. Значајна предност је и присуство фабрике опреме за наводњавање у Високогорском округу, која производи модерне машине за кружне прскалице. Марс КХИСМАТУЛИН, директор Федералне државне буџетске институције „Управљање Татмелиоводхозом“: Регионални и савезни програми мелиорације могу у великој мери да олакшају финансијски терет фарми.
– Како можемо проценити допринос мелиоратора Татарстана обезбеђивању сигурности хране и доступности хране?
– Процените сами: у сушној 2010. нисмо имали род свих усева, а посебно кромпира. Република је била принуђена да га увози из Белорусије, Кировске области и других региона земље. Година 2021. је по климатским параметрима била веома слична 2010. години, међутим, захваљујући предузетим мерама за развој мелиорације, Татарстан је добио жетву кромпира која је била довољна да у потпуности обезбеди сопствено становништво. Принос за све остале културе на наводњаваним површинама био је три до четири пута већи, а цена коштања више него два пута нижа од уобичајене. Што се тиче житарица прошле године, за једну рубљу трошкова наводњавања добија се 10-12 рубаља додатних производа, а повртарске културе – више од 30-40 рубаља.
– Без сумње, наводњавање вишеструко повећава профитабилност агробизниса. Али шта је био окидач за оживљавање и савремени развој мелиорације?
– Наравно, невиђени програми подршке газдинствима која се баве мелиорацијом. У Татарстану постоје републички и савезни циљни програми који вам омогућавају да значајно субвенционишете трошкове фарми. У присуству пројектне и предрачунске документације, газдинства се субвенционишу из буџета Републике Татарстан 100 одсто улагања у изградњу и поправку хидротехничких објеката. А то је обезбеђено само у Татарстану.
Такође, 70 одсто трошкова за набавку опреме за наводњавање и пумпање, бушење бунара субвенционише се из републичког буџета, а 50 одсто трошкова за полагање цевовода надокнађује се по савезном програму. Једнократни трошкови рекултивације се више него надокнађују за годину дана. Треба узети у обзир да ће систем мелиорације радити најмање 20-25 година.
Колико је исплативо пољопривредницима да раде на наводњавању речито говоре следеће бројке. Сваки хектар наводњавања, ако је изграђен од нуле, кошта око 200 хиљада рубаља. Узимајући у обзир субвенције од најмање 70 одсто, трошкови ће износити 60 хиљада рубаља. А са сваког хектара при узгоју кромпира, у складу са технологијом, добијамо додатне производе у износу од 650 хиљада рубаља.
Ако пољопривредно предузеће најмање десет одсто сточне хране стави на наводњавање, онда ће се обезбедити храном сваке године. Чак и у тако сушним годинама као што су 2010. и 2021.
– Колико се житарица узгаја у републици на наводњавању?
– Колико ја знам, то је још доста. Први који је пао на памет био је фармер из округа Тукајевски, Минталип Минникханов. Прошле године, по шеми наизменичних усева, показало се да је наводњавано 38 хектара житарица. Са сваког хектара, Минникханов је добио производе у вредности од 60 хиљада рубаља, а нето профит минус сви трошкови износио је 50 хиљада рубаља по хектару. То је житна економија. Што се тиче кромпира и поврћа, он је са хектара добио 496 хиљада рубаља нето прихода, а генерално – око 32 милиона рубаља.
Они који су већ „испробали“ програме покушавају да наставе да се развијају у правцу мелиорације. Конкретно, Насим Давлетов, фармер из села Веркхни Такерман у Мензелинском округу. Користећи његов пример, јасно је могуће показати економску изводљивост коришћења система прскалица. При заливању је добио 80 одсто тржишног кромпира – 350 квинтала по хектару, остало је ситница, коју, заправо, није препоручљиво ни ископавати. Исто и са шаргарепом: на заливању сам добио 610 квинтала по хектару, а без заливања само 64.
– Минталип Миниханов, Насим Давлетов су познати пољопривредници широм републике. А колико је лако за обичне пољопривреднике да се „уклопе” у државне програме? Колики треба да буде обим привреде да би се исплатили трошкови мелиорационих радова?
– Размер није битан. Да бисте се придружили програму, потребан вам је извор воде - река или рибњак. Данас скоро 80 одсто фарми има приступ води и могућност заливања барем неких површина. Можете чак и бушити бунар, али вам омогућава да наводњавате само један или два хектара.
Затим, потребан вам је пројекат. Обично се наручује од Татмелиоратион Труст Цомпани. Тамо раде тако високостручни кадрови да пројектно-прорачунска документација коју припремају без проблема пролази испит на савезном и републичком нивоу. Трошкови пројектне документације, по правилу, износе око пет одсто трошкова грађевинско-монтажних радова на објекту, док се половина трошкова субвенционише газдинствима у оквиру циљаних програма.
Уз готову пројектну и предрачунску документацију, газдинства се могу пријавити за учешће у програму. Радим у области мелиорације више од двадесет година и не сећам се случаја да га неко предузеће, имајући готов пројекат, није реализовало или да неко „није пуштен“ у програм. Међутим, у последње две године било је више бирократских кашњења – прво селекцију пројеката врши Министарство пољопривреде Русије, затим Републичко министарство пољопривреде... Али овај недостатак је више него надокнађен предностима програма, главни од којих мислим да Влада директно подржава газдинства, субвенционишући њихове трошкове, а не банке које дају кредите.
Иначе, пројектна и предрачунска документација је обавезна само за изградњу великих објеката за мелиорацију, ау неким случајевима можете и без ње. Ако особа, на пример, има рибњак у близини, довољно је купити моторну пумпу, црево и уградити систем за наводњавање кап по кап. Истовремено, наши стручњаци ће морати да изврше испитивање – у којој мери је опрема коју одабере фарма рационална са економског и индустријског становишта. Прошле године дванаест узгајивача јагодичастог воћа купило је опрему за мелиорацију система за наводњавање кап по кап и у истој сезони надокнадило све трошкове. На пример, Илдар Ситдиков са фарме „Долина бобица“ Зеленодолског округа добија диван усев на наводњавању кап по кап - пет милиона рубаља са сваког хектара.
– Са којим задацима се данас суочавају мелиоратори Татарстана?
– Планови за будућност су веома светли – сви наши главни пројекти су одабрани. У оквиру републичког програма издвојено је 100 милиона рубаља за набавку опреме. И ове године је у републичком буџету обезбеђено 150 милиона рубаља за реконструкцију, изградњу и ремонт бара. Али пошто овај лимит није био довољан, тражили смо од нашег председника додатне лимите, а Рустам Нургалијевич (хвала му пуно) није одбио и издвојио је још 50 милиона рубаља. Тако ће у децембру бити још један додатни избор објеката који субвенционишу 50 одсто трошкова изградње мелиорационе мреже кроз цевоводе.
Извор: https://rt-online.ru