Руска влада намерава да по први пут уведе извозне царине на ђубрива и продужи квоте за њихово снабдевање у иностранству. Како ће се то одразити на извоз ђубрива, који је већ опао због западних санкција, истражио је Форбс
Према подацима Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО), Русија је прошле године заузела прво место у свету по извозу азотних ђубрива, била је други највећи извозник поташних ђубрива и трећи — фосфора. Међутим, због западних санкција, испоруке ђубрива из Русије од јануара до августа ове године, према последњим доступним подацима, генерално су смањене у односу на исти период прошле године, кажу аналитичари Међународног истраживачког института за прехрамбену политику (ИФПРИ) Џозеф. Глаубер и Давид Лаборде белешка.
Москва је затворила податке о извозу од марта, али према аналитичарима ИФПРИ, на основу отворених података из земаља увозница руских ђубрива, снабдевање калијум хлорида за првих осам месеци ове године смањено је за 16.5%, урее (уреа, ђубриво које садржи 46 % азота) – за 22.8%. Посебно је смањен увоз амонијака из Русије — за 63 одсто, разлог је затварање амонијака Тољати—Одеса. Истовремено, снабдевање дијамонијум фосфатом премашује количине из првих осам месеци 2021. године за више од 8%.
Упркос паду извоза, Влада планира да од 1. јануара уведе извозне дажбине на ђубрива. Највероватније ће их Русија увести једнострано и на шест месеци, пошто је за дужи период неопходно координисање са осталим чланицама Евроазијског региона. Економска унија (ЕАЕУ).
У октобру је министар финансија Антон Силуанов најавио да ће се извозне царине примењивати ако светске цене фосфорних и азотних ђубрива пређу 500 долара по тони, а калијевог ђубрива — 400 долара по тони. А у новембру је министар индустрије и трговине Денис Мантуров рекао да ће извозна царина на све врсте ђубрива бити 23.5 одсто ако светске цене пређу 450 долара по тони, а нацрт резолуције је већ припремљен.
Дажбине ће плаћати сви произвођачи
Према Пхосагроу, ниво просечних цена минералних ђубрива у трећем кварталу 2022. остао је виши од цена у истом периоду 2021. Просечна цена урее у лукама Балтичког мора била је 538 долара по тони у односу на 442 долара прошле године, за амофос (амонијум фосфат, азотно-фосфорно ђубриво, садржи 10-12% азота и 44-52% фосфора) — 777 долара по тони по истој основи наспрам 695 долара, за калијум хлорид (калијумско ђубриво са садржајем калијум оксида 58-60%) — 694 долара према 277 долара.
„Цене фосфорних и калијевих ђубрива су постепено опадале јер су биле превисоке у поређењу са ценама пољопривредних производа“, наводи се у извештају компаније. „Цене азотних ђубрива, укључујући уреу, пратиле су претежно растући тренд, укључујући и због континуираног високог нивоа цена енергената, као и као резултат приметног смањења производње ових врста ђубрива, посебно у Европи.
По садашњим ценама, вероватно је да ће царина бити наплаћена на све врсте ђубрива, каже Дмитриј Пучкарев, стручњак за берзу БЦС Ворлд оф Инвестментс.
„Сада малопродајне цене за калијум хлорид у Европи и САД износе око 850-855 долара по тони, за уреу — 820-825 долара, дијамонијум фосфат (азотно-фосфорно ђубриво са 18% азота и 46% фосфора) — 820-830 долара по тони. У поређењу са ценама пролеће-лето 2022, када су достигле вишегодишње максимуме, цене опадају“, каже независни експерт Леонид Хазанов. „Међутим, цене још нису достигле ниво из новембра 2021, иако се цена урее приближава показатељима из тог периода. Извозне цене у руским лукама су очигледно ниже од малопродајних цена на Западу, пошто не укључују трошкове транспортних трошкова и маржу трговаца који се налазе између произвођача и потрошача.
„Одсечена цена од 450 долара по тони не може се назвати превисоком“, каже Алексеј Калачов, аналитичар Финама. „Највероватније је то био резултат договора и компромиса. Према речима Калачова, иако су цене ђубрива пале за 20-30% у односу на вршне вредности пролећа, оне су и даље високе — биле су више тек у јесен 2021. године, а пре тога су углавном цене биле приметно ниже.
У претходним деценијама цене ђубрива су порасле изнад 450 долара по тони само у 2007-2008 и 2010-2012, примећује Калачов. Тако ће, каже, царина изнад граничне цене, према плану владе, повући у буџет „недопадке” произвођача ђубрива из успешне коњунктуре. Одсечена цена ће заштитити произвођаче од прекомерног фискалног оптерећења уколико се услови на тржишту промене и цене падну на просечне нивое претходних година.
Губици произвођача након увођења извозних дажбина зависиће не само од цена, већ и од учешћа извоза у њиховом приходу, каже Калачов. Сада компаније не откривају географију продаје. Претходних година извоз Пхосагроа доносио је око 70 одсто прихода. Ако се царина од 23.5% наплати на цену изнад 450 долара по тони, онда ће, уз одржавање тренутних цена, царина коштати компанију око 6% прихода, проценио је експерт.
Министарство индустрије и трговине не пише цене чија ће основа бити узета као репер, јер цене по различитим основама веома варирају, каже Оксана Лукичева, аналитичарка тржишта роба у Откритие Инвестментс. Дажбине ће морати да плате сви произвођачи, али пре свега они чији је извоз остао висок — Фосагро, Акрон, Еврохем. Уралхим, главни произвођач поташних ђубрива, платиће мање јер је његов извоз опао.
Царине, према Лукићевој, могу смањити приход извозника, али неће утицати на извоз. „Стапа царине од 23.5 одсто је сасвим прихватљива по садашњим високим ценама ђубрива“, сматра аналитичар. „Извоз би могао остати на прошлогодишњем нивоу или чак расти ако се санкције ублаже.
Увођење царине може довести до пада извоза из Русије ако цене минералних ђубрива на светском тржишту наставе да падају, сматра Хазанов. Са таквим развојем догађаја, сматра аналитичар, смањиће се профитабилност произвођача, који ће бити приморани да смање залихе и ревидирају инвестиционе програме. „Међутим, после неког времена то ће довести до повећања цена минералних ђубрива у иностранству због њиховог несташице на светском тржишту, као што је то било у пролеће-лето 2022. године, а домаће хемијске компаније, изгубивши у тонажи, ће моћи да сустигну у новцу“, сматра Хазанов.
Квоте неће ограничити извоз
Царине нису једини начин да се регулише снабдевање руског ђубрива у иностранству. Влада је одлучила да продужи квоте за извоз ђубрива од 1. јануара до 31. маја 2023. Одговарајући нацрт резолуције објављен је на порталу нацрта нормативно-правних аката. У њему је обим квота за извоз ван ЕАЕУ одређен на 7,013 милиона тона за азотна ђубрива и 4,907 милиона тона за комплексна ђубрива.
Ово је мање него што је било. Од 1. јула до 31. децембра 2022. на снази су квоте за азотна ђубрива — 8.3 милиона тона, за сложена која садрже два или три хранљива (азот, фосфор и калијум) — 5.9 милиона тона. Министарство индустрије и трговине саопштило је 21. новембра да је већ донело одлуку о повећању нове квоте за извоз појединих врста азотних ђубрива: квота извозна цена урее биће повећана за 400,000 тона, амонијум нитрата — за 200,000 тона, смеша уреа-амонијак за 150,000 тона. Одговарајући протокол потписао је први потпредседник Владе Андреј Белоусов. Међутим, и након повећања ове квоте за 0.75 милиона тона на 7.763 милиона тона, испада да је мања од садашње квоте за извоз азотних ђубрива од 8.3 милиона тона.
Величина квота се израчунава на основу обима производње, снабдевања руским пољопривредницима и индустријским предузећима, наводи се у објашњењу које је Форбс добио од Министарства индустрије и трговине. Како се наводи у писму, ажурирана верзија документа коју је одобрило Министарство пољопривреде Русије и усагласило Министарство индустрије и трговине Русије предвиђа испоруке руским пољопривредницима у периоду јануар-мај 2023. године за 10% изнад нивоа исте. периоду прошле године, што је утицало на смањење укупног броја квотног извоза.
Мањи обим квота, у поређењу са претходним квотним периодима, првенствено је последица тајминга, наводи се у образложењу. Раније су квоте уведене на шест месеци — од 1. децембра 2021. до 31. маја 2022. и од 1. јула 2022. до 31. децембра 2022. Период који је предложен Резолуцијом пројекта обухвата само пет месеци — од 1. јануара до 31. маја, 2023. „Коначни обим квота биће утврђен током усаглашавања нацрта резолуције са заинтересованим савезним органима извршне власти и одобрен на седници пододбора за царинско тарифно и нецаринско регулисање, заштитне мере у спољнотрговинској размени Владине комисије. за економски развој и интеграцију“, пише Министарство индустрије и трговине.
„Генерално, извозне квоте су уведене у износу нешто мањем од просечног обима извоза за претходне периоде“, каже Алексеј Калачов, аналитичар Финама. „Оне штите домаће тржиште од раста обима извоза, али готово да не смањују стварни постојећи извоз компанија.
Утврђивањем квота само ће се поправити однос продаје минералних ђубрива на домаћем тржишту Русије и иностранству, а ако буде потребно, могу се и проширити, као што је то било већ ове године, каже Хазанов. У сваком случају, руско тржиште ће остати кључно за наше произвођаче, које би 2023. године могло да повећа своје капацитете због континуиране државне подршке пољопривреди“, напомиње експерт.
Према подацима Руске асоцијације произвођача ђубрива, од 16. новембра 2022. године руски произвођачи минералних ђубрива су обезбедили 108 одсто планиране потражње руских пољопривредних произвођача, која је ове године процењена на 4.85 милиона тона.
Извор: https://www.forbes.ru