2022. године уведени су нови капацитети за складиштење поврћа и воћа. Укупан обим ће бити 350 хиљада тона, такви подаци су дати у студији Центра за макроекономске анализе и регионалне прогнозе Росселхознадзора. Ова цифра је постала рекордна за последњих пет година. Према резултатима прошле године, унесено је свега 263.8 хиљада тона. У 2017. уведена су складишта поврћа за 346.1 хиљада тона, 2018. — за 174 хиљаде тона, 2019. — за 147.8 хиљада тона, 2020. године — за 298.1 хиљада тона. У овом тренутку, капацитет једнократног складиштења кромпира, поврћа и воћа износи 8.8 милиона тона, са изгледима да порасте на 9.5 милиона тона до 2025. године. Да ли је овај обим довољан за Русију и како ће показатељи утицати на цене — у материјал Известија.
Приоритет сета за боршч
Повећање капацитета складишта поврћа, као и сваке друге инфраструктуре која обезбеђује очување усева, позитивна је појава, сматра Денис Терновски, доктор економских наука, водећи истраживач у Центру за пољопривредно-прехрамбену политику Института за примењена економска истраживања. (ИПЕИ) РАНПЕ.
— Историјски гледано, цене хране много јаче колебају од цена осталих роба широке потрошње управо због немогућности да се расположива добра равномерно распореде према времену потрошње — каже он. — Због тога су цене ниске током бербе, што је за произвођаче неисплативо, а до краја сезоне цене расту, што већ штети потрошачима. У недостатку складишта, произвођачи такође немају користи од повећања цена — домаћи производи су у великој мери покварени, а дефицит се покрива увозом.
Према речима стручњака, недостатак складишних капацитета довео је до тога да су се 2021. цене кромпира и поврћа сета за боршч испоставиле знатно веће од вредности претходних година.
— Проширење објеката за складиштење поврћа помоћи ће стабилизацији цена током целе године, смањењу њиховог нивоа смањењем губитака производа и повећању подстицаја за производњу додатних количина производа. У 2022. очекује се добра жетва поврћа — ако достигне 16 милиона тона без кромпира, онда ћемо добити рекордну вредност. То се огледа у ценама: на пример, у октобру кромпир кошта 10% јефтинији, а купус — 30% јефтинији од просека за последњих пет година, узимајући у обзир инфлацију, — каже Терновски.
Генерално, цене хране у Русији и свету се стабилизују, примећује он.
— Светске цене хране, према ФАО, опадају за главне групе роба, са изузетком житарица. Али повећање цена у 2020-2021. још није надокнађено: у октобру 2022. индекс цена хране ФАО био је 2% већи него прошле године, а за трећину виши од нивоа из октобра 2020. — закључује Денис Терновски.
Пробој супституције увоза
Рекорд увођења нових складишта поврћа директна је последица аграрне политике у земљи, каже Екатерина Косарева, менаџерски партнер аналитичке агенције ВМТ Цонсулт.
— Од 2014. до 2022. године било је могуће скоро удвостручити засејане површине – са 0.5 милиона на 0.95 милиона хектара. Следеће године ће премашити милион хектара. Ово је дефинитивно напредак. Као резултат тога, земља ће имати не само рекордне жетве житарица, већ и усеве воћа и поврћа. И то упркос суши и неповољном времену за пољопривреду у неким регионима. А за жетву су потребне складишне просторије.
Све то, према речима саговорника издања, значи потпуну самодовољност поврћем и воћем.
— Русија је издржала удар санкција, решавају се хитни проблеми пољопривредних предузећа. Тако се активно купује руска и белоруска механизација, семенски фонд се повећава, произвођачи семена добијају подршку на савезном нивоу. То су биле слабе тачке на које се до сада није обраћала пажња и на којима се тренутно много ради на супституцији увоза у индустрији. Складиштење залиха ће избећи скокове цена „боршч сета“ ближе пролећу и обезбедиће стабилан извоз — оцењује ситуацију Екатерина Косарева.
Раст извоза
Рекордно пуштање у рад нових складишта поврћа може да говори о два фактора, каже Артем Тузов, извршни директор сектора за тржиште капитала ИВА Партнерс ИЦ.
— Прво, то је борба мрежа са трошковима. Савремено складиште поврћа омогућава дужи рок трајања, што омогућава ланцима да продају поврће пре него што буде отписано услед кварења, што повећава ефикасност мрежа и квалитет производа на полицама – наводи аналитичар. — Друго, повећање извоза. Након што је Русија остварила прехрамбену сигурност, дошло је до успешног извоза жита у иностранство. Када се индустрија изборила са извозом житарица, асортиман извоза је почео да се шири на рачун осталих усева. Овде су била потребна нова складишта поврћа за сервисирање извозних капацитета. Обично се складишта поврћа налазе у близини градова, поред потрошача, а онда их је било потребно опремити у близини лука.
Према речима стручњака, овогодишња жетва житарица је рекордна.
— Међутим, то не прија пољопривредницима, јер конкуренција гура цене њихових производа наниже. Али ово задовољава потрошаче: инфлација у пољопривредним производима је нижа него у другим областима“, каже он.
Повећање извоза поврћа ван Руске Федерације може се само поздравити, као и повећање ефикасности мрежа за складиштење поврћа, напомиње саговорник Известија.
— 2022. године свет се суочава са претњом по безбедност хране сиромашних земаља. Ако Русија успе да реши овај проблем, то ће бити огроман хуманитарни допринос Русије светској економији“, сумира Артјом Тузов.
Расте и расте
Институт за финансијска истраживања процењује да је потражња пољопривредног сектора Руске Федерације за капацитетима за складиштење поврћа обезбеђена само за 30-40 одсто, каже Ана Бујлакова, аналитичарка Финама.
— Стабилно увођење додатних повртарских површина може помоћи стабилизацији продајне цене производа од воћа и поврћа током целе године, односно смањити ефекат сезонске апресијације цена. Недостатак складишних објеката утиче на способност очувања жетве, а самим тим и на количину расположиву за продају до краја сезоне.
Према мишљењу стручњака, годишња стопа раста је прилично мала:
„Са укупним капацитетом од 8.8 милиона тона, повећање од 350 хиљада тона (+4%) имаће минималан позитиван утицај на тржиште хране“, резимира она.
Извор: https://nvdaily.ru