#Пољопривреда #Азербејџан #Хортикултура #Повртарство #Пољопривредни раст #Приноси усева #Извоз #Модерна пољопривреда #Пољопривредна машина #Одржива пољопривреда
Током протекле две деценије, Азербејџан је био сведок изузетне пољопривредне трансформације, посебно у секторима хортикултуре и узгоја поврћа. Овај чланак истражује значајно повећање производње воћа и поврћа, приказујући успешну пољопривредну политику земље, модерне пољопривредне технике и иновативне приступе који су довели до значајног напретка у приносу усева и извозу.
У последњих 20 година, под вођством председника Илхама Алијева и уз снажну државну подршку, пољопривредни сектор Азербејџана, укључујући хортикултуру и повртарство, доживео је стабилан и континуиран раст. Према подацима Министарства пољопривреде, производња основних усева попут кромпира, поврћа и диња повећана је за 1.6 пута и достигла је 3,366.9 хиљада тона у 2022. години у односу на 2003. годину. кромпир је забележио раст од 1.7%, а усеви диња су у овом периоду повећани за 39.7%.
Експанзија узгоја поврћа у условима стаклене баште била је кључни фактор у овом расту. Показатељи продуктивности у земљи су такође порасли, при чему су биљке диње забележиле раст од 53.2 одсто, кромпир за 40 одсто, а поврће 2.1 пута. У 2022. години, стопе продуктивности су достигле 233 центнера/ха за диње, 196 центнера/ха за поврће и 190 центнера/ха за кромпир.
Штавише, производња воћа и јагодичастог воћа у Азербејџану порасла је 2.2 пута, достигавши 1,253.1 хиљада тона у 2022. у односу на 2003. Воћњаци који покривају површину од приближно 222.4 хиљаде хектара допринели су овом изузетном достигнућу. Површине воћњака који су почели да рађају такође су повећани на 174.4 хиљаде хектара до 2022. године. Наиме, интензивни начини гајења довели су до повећања површине воћњака за 32.3% и повећања површине суперинтензивних засада за 47.4%.
Овај раст производње воћа и поврћа може се приписати ефикасном коришћењу интензивних метода производње, савремених технологија, система за наводњавање кап по кап, високоприносних биљних сорти и других ресурса. Као резултат тога, ниво самодовољности земље у производњи воћа и поврћа је значајно порастао, што је довело до значајног повећања обима извоза.
Што се тиче извоза, Азербејџан је забележио значајан пораст извоза воћа, поврћа и њихових прерађевина. Од 2003. до 2022. укупан извоз ових производа порастао је за 4.2 пута, достигавши 490.4 милиона тона или 667.6 милиона УСД у 2022. Парадајз, урме и орашасти плодови, посебно, постали су водећи извозни производи. Штавише, извоз кромпира и лука такође је забележио значајан раст, достигавши 15.7 милиона тона у 2022, у поређењу са 28 хиљада тона у 2003.
У протеклих пет година извоз конзерви и сирупа од воћа и поврћа повећан је за 38.5% у физичкој тежини, достигавши 19.6 хиљада тона, у вредности од 24.7 милиона УСД у 2022. години. Нарочито је извоз производа попут сирупа од нара порастао за приближно 28.6%.
Сектор пољопривредних машина такође је доживео значајну специјализацију у узгоју кромпира и поврћа. Број машина за садњу и бербу кромпира се повећао отприлике осам пута, са 64 комбајна за кромпир и 141 копачем у земљи. Ово повећање доступности машина довело је до повећане продуктивности, чинећи пољопривредни сектор Азербејџана ефикаснијим и конкурентнијим на глобалном тржишту.
Пољопривредни сектор Азербејџана, посебно у производњи воћа и поврћа, доживео је значајан раст у последње две деценије. Применом савремених технологија, интензивним методама узгоја и ефикасном употребом ресурса, земља је постигла значајан напредак у приносу усева, продуктивности и извозу. Ова достигнућа не само да доприносе економији земље, већ и јачају њену позицију на глобалном пољопривредном тржишту.