Понекад се врати камион наранџи само због неколико поломљених кутија, онда Марко Козјак и његова екипа уђу и спасу посао од пропадања
Овосезонске грчке поморанџе кренуле су пут Хрватске пре три дана, утоварен је камион од 20 тона, возач је три дана пратио ЦРО знакове, прошао царину и био на само корак од тога да покупи поморанџе и да их лепо сложи у пирамида на полици. подигао је палицу црвеним НЕ.
Зауставио је пошиљку наранџи и забранио му улазак у продавницу док је наранџасти камион још био у логистичком парку. Никада нису ни стигли у продавницу. Разлог? Прве кутије поморанџе су згњечене, пошиљка се мало заљуљала, окренула се, поморанџе су одбијене…
А онда телефон од Марко Козјак вибрирао, који већ носи надимак анђела за чување хране. Он и његов партнер Никола Видо основао компанију ВееМее пре неколико година, а до данас су већ избрусили свој рад у којем делују готово као интервентни тим да спасе храну која је на ивици да буде одбијена, да постане отпад од хране.
Марко и ВееМее наступају када су ствари на ивици колапса када су поморанџе из Грчке близу да се врате у домовину због низа поломљених кутија.
„Камион смо преусмерили у магацин где ћемо га отворити и видети у чему је проблем. Претпостављам да су се прве кутије мало разбиле на путу за Хрватску и технолог, који контролише пошиљку пре уласка у радњу, одбио. Ако можемо, предлажемо решење, понекад само треба да скинеш неколико згњечених кутија и све мало пресложиш јер је остало у реду, а онда се тај камион може вратити у логистику на преглед и поморанџе у продавници за један дан. То и радимо, иначе би се поморанџе вратиле у Грчку, за та три дана би се вероватно још више оштетиле и постале отпад“, рекао је Марко, који открива све проблеме у ланцу снабдевања и зашто се одбијају све пошиљке хране.
Када се пошиљке одбију, посао заправо пропада – фармер који је послао поморанџе, трговац који их није добио, превозник који је возио тамо-амо за бесцење. И на крају, цео наранџасти камион је оштећен због, у почетку, само неколико лабавих и згњечених кутија. Узалудан рад и још нешто – непотребне емисије тона и тона ЦО2.
А рачуница иде овако – за килограм хране која постане отпад, емитује се 1.26 килограма ЦО2. Захваљујући Марку и његовом интервентном тиму ВееМее, у Хрватској се сваке године уштеди око 750 тона хране и спречи непотребна емисија од око 1000 тона ЦО2.
У разговору са њим, његов мобилни телефон не престаје да звони, број му је одавно много. Готово сви логистички ланци у Хрватској ослањају се на рјешења која нуди ВееМее.
И Марко усавршавао свој посао радећи као менаџер у концерну где је „у срцу“ упознао логистичке ланце, видео све грешке у систему, па је стекао искуство зашто се у логистици најчешће баца храна. Осврнуо се и на ситуације у којима је дубоко осећао да се тоне и тоне хране могу уштедети јер се радило о наизглед мањим грешкама, а не о проблемима да је храна лошег квалитета или лоша.
„Око 70 одсто хране се баца због логистике, односно због погрешне палете, погрешне кутије, погрешно штампане или заборављене декларације. Око 30 одсто је одбијено због квалитета. На пример, ако у првокласном лимуну има неког другог квалитетног лимуна, а количина лимуна друге класе прелази дозвољена два до четири одсто. Таква пошиљка ће бити одбијена и враћа се произвођачу и по правилу постаје отпад, такав лимун се једноставно баци“, прича Марко о проблемима у ланцима снабдевања који се јављају свакодневно.
Такође треба рећи да технолози, који контролишу сваку пошиљку хране пре него што она уђе у продавницу, с правом одбацити пошиљку да је парадајз прве класе, а он оцењује да има превише парадајза друге класе. Технолози су брана и сито које чисти робу да оно што је декларисано у пошиљци заиста стигне на полице.
Онда ће одбити пошиљку из Холандије ако се грешком на декларацији упише година жетве 2021, а ми смо већ 2022. А то је било – одбијање пошиљки због грешке и чињенице да је нова, исправљена декларација се не сме лепити. Све се то једноставно враћа кући, у Холандију, Шпанију, Грчку…
Овакви проблеми и грешке у систему засметали су Марку, који је креирао решења за неке од „логистичких” проблема када је здрава храна у питању. Тако је настао ВееМее, којим сваке године уштеди око 750 тона хране. Импресивно, али проблем је далеко већи.
„У Хрватској се дневно баци од 40 до 80 тона хране, а током туристичке сезоне и преко 200 тона“, открива Марко.
Он решава само кап у мору отпада од хране и напомиње да је то заправо „невидљива“ храна, јер је не види купац, није ни стигла у продавницу, јер је одбила и постала отпад још у камион, камион.
Штедећи храну, Марко истиче да је лепота његовог посла то што често интервенишу и беру воће и поврће слабијег квалитета, што се такође не одбија.
„Оно што бирамо да буде другоразредно, фокусирамо се на продавнице хране. Истина, понекад се види да на неком воћу или поврћу има флека, цртица, али да је храна добра и не мора да буде отпад“, поносан је Марко.
И његово искуство показује да се много прича о проблему бацања хране, али да заиста мало ко жели да се њиме искрено позабави, засуче рукаве и пронађе решење. Али многи примећују његов труд и кажу да увек чује исто питање у разговорима са Италијанима, Мађарима и Немцима: „Зашто није направио решење за спречавање расипања хране на нивоу ЕУ. Он објашњава да њихов модел није лако пресликати у друге земље, иако већ сарађује са 28 страних партнера из 12 земаља.
Али корист је ту, кроз свој пословни модел директно смањује стварање отпада од хране и увек се враћа на зелену компоненту, смањујући емисију ЦО2.
„Људима је често тешко да схвате како доприносимо смањењу емисије ЦО2, а лакше им је да схвате када неко каже да је садња дрвета директно утицала на смањење једне тоне ЦО2. Истина је мало другачија, чак и када посадимо дрво, биће потребно 20 година, врста као што је храст лужњак, и 40 година пре него што порасте и стекне способност да апсорбује тону ЦО2. Али ако сачувамо храну од директног бацања, ефекат смањења емисије ЦО2 је одмах видљив“, каже Марко.
Додаје да не жели да смањи или заустави садњу дрвећа, већ да нас подстакне на размишљање да, поред преко потребне садње дрвећа, морамо радити на другим проблемима који стварају негативан угљични отисак.
И управо усмеравајући разговор ка одрживом, ка смањењу емисије ЦО2 и зеленилу, Марко открива нове амбиције и визију која му је, чини се, на дохват руке.
„Тренутно смо у преговорима са инвеститором о пројекту који је настао као идеја пре три-четири године. Али последњих месеци смо интензивно радили на брушењу детаља. Желимо да покренемо ИДО или Иницијалну ДЕКС понуду. То би била наша криптовалута која би била блиско повезана са причом о одрживости, смањењу емисије ЦО2 и нашој зеленој компоненти. Али шта би то учинило ВееМее криптовалута посебно је то што би се ослањало на физички посао који радимо сваки дан, не би то била потпуно виртуелна прича која се не може додирнути“, открива Марко?
Не желећи још да открива све детаље, тек толико да има велике амбиције, да многи разумеју проблем бацања хране и еколошки отисак у стварању тог отпада, каже да има оних који су спремни да улажу у добро прича.
Споменимо и то да је Марко преко ВееМее направио систем следљивости хране, тако да скенирањем КР кода у продавници на свом мобилном телефону, купац може да прочита ко је узгајао, на пример, салату коју ће купити, али и сви детаљи живота. произвео га је. Систем следљивости су креирали Марко и његов партнер Никола Вида из једноставног разлога – желели су да својој деци омогуће да знају шта једу, одакле долази и како је одгајано. У њиховом систему следљивости кружи око 25,000 тона хране.