#Агрицултуре #АИинФарминг #ЦропБреединг #ЦлиматеРесилиенце #СоилЦарбонМанагемент #СустаинаблеАгрицултуре #АртемисПројецт #ИнноватионИнФарминг #ПрецисионФарминг #ЦлиматеЦхангеАдаптатион
Суочени са климатским обрасцима који се брзо развијају, пољопривредни пејзаж пролази кроз трансформативну револуцију. Традиционалне методе развоја нових биљних сорти више нису довољне да се одржи корак са хитношћу коју намећу климатске промене. Уђите у пројекат Артемис у Танзанији, који води пољопривредни научник Давид Гуерена. Ова револуционарна иницијатива користи вештачку интелигенцију како би се поједноставио процес фенотипизације, са циљем да се скрати деценијски временски оквир за развој сорти усева отпорних на климу.
Гуерена наглашава да конвенционални приступ узгоју, који је остао углавном непромењен миленијумима, укључује значајне покушаје и грешке. Пројекат Артемис уводи промену парадигме интеграцијом модела са омогућеним компјутерским видом. Узгајивачи биљака, наоружани једноставном апликацијом, снимају кључне податке путем фотографија. Ови подаци се подвргавају анализи помоћу модела са АИ, помажући у идентификацији биљних гена који су најприкладнији за одређене локације и отпорни на пројектоване климатске промене.
Осим узгоја усева, АИ се показује незаменљивом у управљању још једним критичним аспектом пољопривреде — угљеником у земљишту. Често засенчена кишним шумама, тла служе као витални понори угљеника, држећи отприлике 75% Земљиног угљеника ускладиштеног на земљи. Мартха Фарелла, научник за податке у Стантец-у, наглашава изазове у квантификовању угљеника у тлу због различитих фактора као што су клима, топографија, типови вегетације и својства тла.
Пројекат Артемис показује како вештачка интелигенција није само алат за брзину, већ и катализатор за прецизност. Искориштавањем моћи технологије, пољопривреда се креће ка будућности у којој усеви отпорни на климу и одрживо управљање земљиштем нису далеки циљеви, већ непосредна стварност.
Синергија између пољопривреде и вештачке интелигенције најављује нову еру у пољопривредним праксама. Успех пројекта Артемис наглашава потенцијал вештачке интелигенције у убрзавању развоја усева, од суштинског значаја за прилагођавање убрзаним утицајима климатских промена. Истовремено, улога вештачке интелигенције у управљању угљеником у земљишту означава кључни корак ка одрживој пољопривреди. Док прихватамо ове технолошке кораке, будућност пољопривреде изгледа обећавајуће, отпорно и еколошки свесно.