#Пољопривреда #Пољопривреда #ПољопривреднаЕкономија #Подршка Владе #Развој пољопривреде #Одрживост #ФинансијскиМеханизми #Субвенције #РуралниРазвој #РаственаПроизводња #СточарскаПроизводња #ПољопривреднеИнвестиције
Према прелиминарним проценама Министарства пољопривреде, просечна профитабилност пољопривредних произвођача у 2023. години износила је 15.5% без субвенција, а са њима је порасла на 18.9%, што указује на благи пад у односу на прошлогодишње цифре од 16.3% и 20.3%, респективно. . Важно је напоменути да је овакав пад повезан са смањењем профитабилности у биљној производњи, док је у сточарској производњи забележен раст од 1%, како је истакла заменица министра пољопривреде Елена Фастова на конференцији „Маржа 2024”.
Истовремено, у 2023. години, индекс производње хране је достигао 105.9%, за разлику од благог пада пољопривредне производње на 99.7%. Упркос томе, очекује се раст укупне пољопривредне индустрије, са очекиваним индексом пољопривредне производње од 102.9 одсто у 2024. години, наглашавајући отпорност упркос изазовима, напоменула је Фастова.
Државна подршка пољопривредним произвођачима у 2023. години достигла је скоро 541 милијарду рубаља, што је знатно више него претходних година: 2024. године за подршку је издвојено 529 милијарди рубаља. и унапређење мелиорационог комплекса у циљу увођења одрживих пољопривредних метода.
Главни програм за развој пољопривреде бележи смањење финансирања на 393.2 милијарде рубаља, али улагања остају кључна област, која износи више од 200 милијарди рубаља. буџета. Поред тога, значајна пажња се поклања таквим приоритетима као што су развој индустрије, техничка модернизација и извоз пољопривредних производа: за њих се издваја 81.9 милијарди и 51.7 милијарди рубаља, респективно.
Посебно се прилагођавају подстицајне субвенције за уљарице и компензационе мере, што одражава владин стратешки приступ подршци виталним секторима. Увођење комбинованих субвенција има за циљ да обезбеди финансијску стабилност у приоритетним областима са унапред одређеном подршком за пољопривредне активности као што су пољопривредне операције, луксузно сточарство и мала пољопривреда, омогућавајући флексибилност у регионалним преференцијама.
Штавише, механизми за финансирање пољопривреде се развијају, при чему се субвенционисани кредити проширују како би покрили шири спектар пољопривредних активности. Фастова истиче увођење променљивих каматних стопа, нудећи конкурентне стопе од само 6.8% за приоритетне секторе, повећавајући доступност и приступачност за пољопривреднике.
Иако изазови остају, пољопривредни сектор ће 2024. године показати отпорност и прилагодљивост кроз стратешке владине интервенције и развој финансијских механизама који промовишу одрживост и могућности раста за пољопривреднике и заинтересоване стране.