Пољопривредници се нису баш бунили на временске прилике у прошлој пољопривредној сезони. Па да, пролеће је мало дуже трајало и мај је испао хладан, због чега је сетва касно почела. Али су одустали, и то прилично успешно. Али лето је, на радост фармера, било љубазно. Иако кише у септембру нису дале предаха, опрема је била заглављена у њивама, али је све што је могло извучено, уклоњено и стављено у складиште. Време је да се сумирају резултати.
Много више од повремених временских неприлика наше пољопривреднике је бринуло да су планирани планови доведени у опасност због притиска санкција. А ово је уочи велике пољопривредне катастрофе. Смањена улагања у индустрију, повећане камате на кредите, поскупели машине и резервни делови, ђубрива и хемијска средства за заштиту биља, семе и садни материјал...
Али, поштено речено, подршка државе није дуго чекала. Влада је увела кредитне празнике за пољопривреднике, продужила краткорочне повлашћене кредите, обезбедила нове субвенције и грантове и за пољопривредна предузећа и за газдинства. Могуће је даље набрајати мере подршке, али је јасно и без набрајања: све су оне у овом тешком времену постале озбиљна подршка за агроиндустријски комплекс земље у целини, за пољопривредне произвођаче Лењинградске области у посебно.
Као резултат тога, подршка регионалних пољопривредника у наредној години порасла је на 7.3 милијарде рубаља. За десет месеци 2022. године, регион је произвео пољопривредних производа у укупном износу од 99.3 милијарде рубаља – 2.4% више од прошлогодишњег нивоа.
Агроиндустријски комплекс Лењинградске области заснива се на три секторска стуба: сточарству, биљној производњи и живинарству. У сточарству је приоритет — млеко. У структури бруто пољопривредне производње, заузима 20%.
По обиму производње млека, регион се сврстао у првих десет руских региона. И дуго је остао на првом месту по продуктивности крава — другим речима, по просечном приносу сваке краве. Квар се догодио тек прошле године, када се због ненормално топлог лета није могло рачунати на високе приносе млека.
Ове године, међутим, све се враћа у нормалу. Према прогнозама, укупна бруто производња млека у ЛенАПК износиће 660 – 665 хиљада тона. Истовремено, свака крава ће дати у просеку 9375 килограма млека. У водећим фармама у региону, ова цифра је премашила ознаку од 14 хиљада. За поређење: просечна продуктивност руских крава је пројектована на нивоу од 6900 – 7000 килограма.
Друга ЛенАПК грана кит ради за сточарство — биљну производњу. Постоје, наравно, поља на којима се узгаја комерцијални кромпир. Постоје поља на којима се успешно узгајају представници "боршч сета" - купус и шаргарепа. Иначе, ове године и кромпир и купус са шаргарепом дали су веома добре жетве и позитивне обим производње: кромпир — 75 хиљада тона; поврћа — 74.5 хиљада тона. Повећање је 15% и једно и друго. Али у националним размерама, ово је кап у чаши.
Највећи део пољопривредног земљишта је намењен за исхрану стоке. На њима се узгајају вишегодишње и једногодишње траве које потом иду у производњу крупних и сочних крмива. Овде има крмног жита. Његова производња ове сезоне достигла је рекордних 171 хиљаду тона — скоро 32 хиљаде више него претходне године.
Повећана је и производња уљане репице — за скоро 90%. Посебна пажња према семену уљане репице је разумљива: у ратарској индустрији региона, то је главна уљарица која даје храну са високим садржајем протеина.
Као резултат свих напора у исхрани ове године, похрањено је 36 квинтала такозваних конвенционалних крмних јединица за свако грло говеда у региону. Једноставно, ове резерве ће бити довољне за годину и по дана добро храњеног живота регионалних крава. Па, где је добро храњен живот, тамо су и високи приноси.
Ако се вратимо на поврће, онда ЛенАПК остаје традиционално јак играч у повртарству затвореног тла. Само салате у пластеницима у региону узгајају се током целе године више од двадесетак врста. А ту су и водећи усеви — парадајз и краставци.
Овде је истакнута иновација: стакленици су смањили обим узгоја дугоплодних краставаца и парадајза са великим плодовима, заменивши их „малим“ корнишонима и чери парадајзом. Имамо премало сунчаних дана, а само светлих дана. Не рачунајући, наравно, период белих ноћи, али тако је кратак…
Поврће у стакленику захтева осветљење. Што дуже расте, потребно му је више светлости. То је скуп посао. „Мале ствари“ брже сазревају.
Али ни прелазак на корнишоне и трешње није смањио укупну производњу пластеничког поврћа. Овогодишња зарада се приближава 100 хиљада тона.
У међувремену, ЛенАПК-ова ратарска производња је прерасла у под-грану – баштованство. Млади воћњаци региона почели су да рађају још раније, али је време да се прича о опипљивим жетвама тек сада.
Ове године сакупили смо око 600 тона воћа и јагодичастог воћа. Само малине су дале 160 тона, јагоде су мало заостајале — 150 тона, а било је и рибизле, шљиве, трешње. О јабукама и крушкама да и не говоримо. Све ово због пуштања у рад баште интензивног типа. Време на бобичастом пољу ствара јединствена, у суштини, једина фарма стакленика у Лењинградској области (и до сада у целој Русији), где се малина гаји иновативном тунелском технологијом — под филмом. У пластеницима, јагоде и јагоде се узгајају на посебним полицама.
Међутим, нико није отказао традиционални узгој бобица на отвореном тлу. Пољопривредна заједница се овим успешно бави. Укључујући и североисточне регионе региона, који су се раније сматрали веома ризичним за хировите усеве.
И на крају, трећи „кит“ агроиндустријског комплекса Лењинградске области је узгој живине. Ове године кокошке носиље свих живинарских фарми у региону требало би да дају 3 милијарде и 600 милиона јаја. Данас водеће фабрике јаја „Роскар” и „Сињавинскаја” проширују своју производњу. Живинарска фарма Севернаја такође повећава производњу. Али она има још једну специјализацију — узгаја бројлере за месо.
Прошле године Севернаја је пустила у рад десетак и по нових живинара. Ове године је дошло до повратка: производња је порасла за 6%. Нису се ту зауставили — летели су даље: у суседном округу се граде нове зграде, где ће се чувати родитељско јато птице.
Оживљава се и дугогодишња живинарска фарма „Руска—Висотскаја” – банкрот, мења власника, стоји на прагу потпуне ликвидације… Сада овде „зревају” јаја за инкубацију, а за пар недеља прва серија живине иде у тов. Пројектни капацитет живинарске фарме је 20 хиљада тона живинског меса годишње.
„Ова година је једна од најуспешнијих за пољопривреду региона“, резимира Олег Малашченко, председник Комитета за агроиндустријски комплекс. „И поред тешке економске ситуације у земљи, створили смо резерву за будућност како бисмо не само одржали обим производње свих главних врста пољопривредних производа, већ и повећали.
Извор: https://spbvedomosti.ru