2022: Стварање јединствене дигиталне платформе за пољопривреду
Министарство пољопривреде је крајем октобра 2022. године најавило стварање јединствене дигиталне платформе за пољопривреду. Према речима Максима Захарова, заменика директора Одељења за дигитални развој и управљање државним информационим ресурсима Министарства пољопривреде, ново решење ће објединити све информационе системе министарства.
Како је нагласио Максим Захаров, овај корак треба да постане пример за индустрију, где свако предузеће, макар и велико, „измишља точак“. То, према његовом мишљењу, још није превише критично, с обзиром на укупан низак ниво дигитализације у индустрији. Предузећа ће достићи изглед стандарда, али не одмах, и треба их погурати, укључујући и давањем примера.
Очигледно је да је дигитализација првенствено намењена повећању ефикасности производње. Полазна тачка за то је доступност поузданих индустријских података“, рекао је Дмитриј Патрушева, шеф Министарства пољопривреде, говорећи на стратешкој седници о вештачкој интелигенцији која је одржана заједно са Сбербанком у мају 2022.
Према речима Патрушева, прикупљање и обрада индустријских информација, укључујући коришћење великих података, вршиће се у оквиру информационог система „Јединствени прозор“. Планирано је да се пусти у комерцијални рад до краја 2022. године.
У Министарству пољопривреде сматрају да дигитализација агроиндустријског комплекса доприноси и побољшању квалитета и безбедности производа. До октобра 2022. године у земљи ради систем Меркур, који обезбеђује јединствено информационо окружење за ветерину, повећава ниво биолошке и прехрамбене безбедности производа.
Према речима Патрушева, у стратешкој перспективи, Министарство пољопривреде планира да створи јединствен дигитални екосистем око пољопривреде, комбинујући вишеслојне системе управљања информацијама агроиндустријског комплекса, сродних индустрија и одељења.
2020: Развој концепта националне платформе „Дигитална пољопривреда
” Ланит-Интегратион је развио концепт националне платформе „Дигитална пољопривреда”. Ово је саопштено у Ланиту 12. фебруара 2020. године.
Платформа се креира у складу са истоименим ресорним пројектом Министарства пољопривреде „Дигитална пољопривреда“. Истовремено, Министарство пољопривреде је такође одговорно за развој језгра платформе. Конкурс за израду концепта, произилази из информације о тендеру Министарства пољопривреде на званичној интернет страници јавних набавки, Министарство је расписало од септембра до октобра 2019. године.[2] Трошкови креирања концепта били су 50 милиона рубаља. Међутим, министарство је са Ланитом потписало уговор на више од половине износа – 22.9 милиона рубаља.
Друго место по резултатима тендера за израду концепта заузео је Московски државни универзитет Ломоносов. Поред њега, на такмичењу су учествовале још три организације – Финансијски универзитет при Влади Руске Федерације, Научно-индустријска компанија Високе технологије и стратешки системи и Системи управљања.
Период у коме је Ланит требало да изради концепт, према информацијама са тендера, био је период од 25. октобра до 31. децембра 2019. године.
Није било могуће упознати се са текстом концепта ТАдвисер, пошто Министарство пољопривреде и Ланита нису доставили документ публикацији, без објашњења са чиме је то повезано и када ће се документ појавити у јавности.
Платформа ће укључивати више од 50 услуга неопходних за управљање индустријом, рекао је Ланит.
Према речима представника Ланита, концепт претпоставља да ће платформа укључивати шест подплатформа које ће омогућити дигитализацију следећих области пољопривреде:
- коришћење земљишта и управљање земљиштем;
- следљивост производа;
- агрометеопрогнозированииа;
- прикупљање индустријских података;
- информатичка подршка и пружање услуга;
- чување и дистрибуција информативног материјала.
Позивајући се на текст концепта, Павел Сварник, извршни директор Центра за стратешки развој и дигиталну трансформацију „Ланит-интеграција“, рекао је за ТАдвисер да је потребно креирати платформу 2020-2024.
О томе шта ће тачно бити ове окосне иницијативе, за ТАдвисер није дао информације.
Платформа ће, како је речено у Ланиту, обухватити више од 50 услуга неопходних за управљање индустријом. Као примере услуга платформе, Павел Сварник је ТАдвисер-у навео две од њих – решавање задатака мултифакторског праћења и моделирања развоја болести усева и обављање функције агрометеопрогнозе.
Услуге платформе, како је наведено у Ланиту, биће јавне и приватне. Ово последње значи оне које ће потпасти под контролу невладиних организација. У овом случају, оператер, према речима Павла Сварника, пружајући индустрији тражене услуге, обезбедиће одређени ниво квалитета услуге.
Из савезног буџета ће се финансирати само услуге које су усмерене на решавање државних задатака рачуноводства, контроле и регулације у индустрији. Да ли ће оне од њих којима ће управљати невладине организације добити државна средства, он није рекао за ТАдвисер, напомињући да тек треба да се формирају формати финансирања и управљања платформом. Такође, према речима Сварника, у случају платформе неће се обрачунавати њен укупни трошак, већ ће се одређивати цена израде засебних подплатформа и услуга.
Говорећи о великом броју услуга платформе, Павел Сварник је за ТАдвисер рекао да ће подплатформе имати различит број услуга различите сложености, а једна од њих ће имати „само једну услугу“.
Пре свега, услуге платформе биће корисне за пољопривредне произвођаче, уверен је Ланит. Конкретно, они ће омогућити оператерима да пружају услуге широм Русије. Истовремено, Павел Сварник је за ТАдвисер објаснио да услуга платформе, која због пружених услуга има географску референцу – на пример, одлазак бригаде на терен – неће моћи да се спроводи истовремено. од једног добављача у целој земљи.
Један од захтева Министарства за креирање концепта, како је за ТАдвисер рекао Александар Архипов, директор Одељења за дигитални развој и управљање државним информационим ресурсима агроиндустријског комплекса Министарства пољопривреде, био је рачуноводство лични подаци као један од кључних адута индустрије и њен фокус на примену савремених принципа њиховог прикупљања и обраде.
Интеракција учесника агроиндустријског комплекса у електронској форми, коју платформа подразумева, према прорачунима Ланита, омогућиће постављање темеља за нове приступе пољопривреди. На пример, прецизна пољопривреда и предвиђање приноса усева. Заузврат, подаци које је агрегирала платформа ће моћи да повећају транспарентност и предвидљивост процеса за учеснике на тржишту, као и да смање ризике финансијских институција које спроводе издавање средстава за циљане индустријске програме. Имплементација платформе ће омогућити да држава достигне нови ниво контроле индустрије, да добије флексибилнији систем управљања заснован на потпуним поузданим и ажурним подацима“, рекао је Мурат Маршанкулов, генерални директор Ланит-Интегратион.
Истовремено, информације које прикупљају услуге платформе, по његовом мишљењу, биће тражене и код организација сродних делатности: добављача средстава за производњу и материјалних ресурса, банака и осигуравајућих друштава, купаца пољопривредних производа, логистичких компанија. Штавише, Ланит је уверен да ће платформа постати основа за изградњу читавог екосистема додатних услуга и услуга за агроиндустријски комплекс.
2018: Израда ресорног пројекта „Дигитална пољопривреда“
Министарство пољопривреде израдило је ресорни пројекат „Дигитална пољопривреда“, који је планиран да се у потпуности реализује у периоду од 2019. до 2024. године. Ово је изјавио државни секретар – заменик министра пољопривреде Руске Федерације Иван Лебедев 17. октобра. 2018. током проширеног састанка научног и стручног савета Комитета Државне думе за аграрна питања.
Према речима Ивана Лебедева, буџет пројекта ће износити 304 милијарде рубаља. Планирано је да половина ових средстава добије од државе као додатну субвенцију, а осталих 152 милијарде рубаља – из ванбуџетских извора, односно од агро- и ИТ бизниса.
Под дигиталном пољопривредом, како произилази из текста пројекта доступног на сајту Министарства пољопривреде, Министарство подразумева пољопривреду засновану на савременим методама производње пољопривредних производа и хране коришћењем дигиталних технологија (Интернет ствари, роботика, вештачка интелигенција, анализа великих података, е-трговина итд.), обезбеђујући раст продуктивности и смањење трошкова производње.
Циљ пројекта је дигитална трансформација пољопривреде кроз увођење дигиталних технологија и платформских решења како би се обезбедио технолошки продор у агроиндустријском комплексу и постигао раст продуктивности у „дигиталним“ пољопривредним предузећима за 2 пута до 2024. године.
Пројекат предвиђа сет мера за имплементацију дигиталних технологија и платформских решења у агроиндустријски комплекс. У оквиру њега Министарство пољопривреде планира имплементацију, креирање и развој већег броја софтверских производа, и то:
- национална платформа дигиталног државног управљања пољопривредом „Дигитална пољопривреда“;
Међу циљевима платформе је да пружи прилику да се идентификују и анализирају тачки проблеми и услови који ометају развој дигиталних технологија у агроиндустријском комплексу региона Русије, као и да се идентификују главне и најперспективније дигиталне технологије. за пољопривредне произвођаче.
Друга намена платформе је прикупљање података савезних органа извршне власти о пољопривредним земљиштима за њихово накнадно рачуноводство, праћење и аналитику.
У пројекту се такође наводи да ће платформа за дигиталну пољопривреду омогућити да изградите рад и обезбедите систем приступа информацијама о супротној страни, што ће, заузврат, омогућити да благовремено прегледате предузећа приликом решавања озбиљних питања, као што су финансијске организације, као и њихово позајмљивање и осигурање. Поред тога, платформа ће омогућити даљинску контролу количине примљеног производа, његовог квалитета, процеса обраде, кретања и других операција.
- модул „Пољопривредна решења”;
Овај модул ће бити подплатформа националне платформе „Дигитална пољопривреда“, осмишљена да унапреди ефикасност пољопривредних произвођача. Међу задацима подплатформе је и постизање следећих индикатора:
- повећање продуктивности рада у пољопривредним предузећима за 2 пута по запосленом;
- смањење јединичних трошкова предузећа за пословну администрацију за 1.5 пута;
- смањење учешћа материјалних трошкова у јединичној цени пољопривредних производа (горива, ђубрива, електричне енергије, садног материјала, сточне хране и др.) за 20% и више.
Пројекат такође предвиђа стварање индустријског електронског образовног окружења „Земља знања“ за учење на даљину стручњака пољопривредних предузећа.
Поред креирања софтверских производа, током реализације пројекта Министарство пољопривреде планира да обучи специјалисте пољопривредних предузећа, формирајући њихове компетенције у области дигиталне економије.
Извор: https://www.tadviser.ru