#ФунгалМанипулатион #ПлантФунгиИнтерацтион #СимбиотицФунги #ПатхогеницФунги #ПротеинСтруцтурес #АМФунги #ЕффецторПротеинс #ПлантХеалтх #Агрицултуре #АлпхаФолд2 #ПлантМицробеИнтерацтионс #Гатсби #СЛЦУЦхаритаблеФоундатион
Научници са Универзитета у Кембриџу Лабораторије Саинсбури (СЛЦУ) дошли су до револуционарног открића, откривајући да симбиотске и патогене гљиве, упркос томе што су у удаљеном сродству, користе сличну групу протеина за манипулацију и насељавање биљака. Ово истраживање, које је упоредило излучене протеине из ових гљива користећи напредну АИ технологију, баца светло на механизме који леже у основи интеракције биљака и гљива. Налази имају значајне импликације на пољопривреду и природне екосистеме, јер би разумевање ових молекуларних алата могло побољшати потенцијално корисне односе између биљака и гљива, а истовремено представља ризик од повећане осетљивости на патогене.
Себастиан Сцхорнацк и његов истраживачки тим на СЛЦУ посвећени су идентификацији и карактеризацији нових ефектора арбускуларне микоризе (АМ), који су протеини које луче симбиотске гљиве да би се олакшала њихова колонизација корена биљака. У потрази за откривањем стратегија које користе патогене и симбиотске гљиве, тим је користио компјутерски програм АлпхаФолд2 АИ, моћан алат за предвиђање протеинских структура. Ово им је омогућило да упореде излучене протеине симбиотских и патогених гљива, што је на крају довело до открића структурно сличне групе протеина кодираних у геномима обе врсте гљива.
Налази студије имају далекосежне импликације на здравље биљака и пољопривреду. Симбиотске гљиве, као што су АМ гљиве, играју кључну улогу у уносу хранљивих материја, промоцији раста биљака и одбрани од патогена. С друге стране, патогене гљиве, попут Фусариум окиспорум, су деструктивни патогени који угрожавају важне усеве као што су банане и уљане палме. Идентификација заједничких протеина, познатих као Фусариум окиспорум лицоперсици протеини са двоструким доменом (ФОЛДс), сугерише да ови протеини доприносе способности и симбиотских и патогених гљива да успешно насељавају биљке.
Др Сцхорнацк наглашава да, иако побољшање АМ односа у усевима може бити од користи за раст биљака, то такође може повећати њихову рањивост на патогене. Ово откриће поставља питања о присуству и функцији ових протеина у симбиотским гљивама и потенцијалним импликацијама на интеракције биљака и микроба.
Разумевање разноликости и сличности ефектора које користе и симбионти и патогени је кључно за откривање замршености интеракција биљака и микроба. Иако су ефекторски протеини у односима између биљака и патогена релативно добро проучени, наше знање о интеракцијама биљке и симбионта, као што су оне које укључују АМ гљиве, је ограничено. Откривање различитих ефектора укључених у однос биљка-симбионт је кључни фокус истраживања Сцхорнацк тима.
Ово револуционарно истраживање омогућено је финансирањем добротворне фондације Гетсби, Краљевског друштва и Европског истраживачког савета.