Ако локална производња није довољна, Холандија има капацитет да снабдева луком било где у свету, каже председник Холандског удружења лука (ХОА) Гијсбрехт Гинтер. „Услов је да наш лук буде приступачан. Стога морамо осигурати да трошкови производње буду ограничени у цијелом ланцу, приноси високи и квалитет одличан.”
Јунтер је говорио о конкурентској позицији Холандије на Дану лука на Пољопривредном сајму северне и централне Холандије у Дронтену ове недеље. Председник Привредне коморе Холандије оптимиста гледа у будућност. Нарочито у првој половини продајне сезоне од јула до краја године, види могућности за повећање извоза, посебно у афричке и азијске дестинације.
На основу статистике Светске организације за храну ФАО, Гинтер извештава да се глобална производња лука удвостручила у последњих двадесет година. Од укупне производне површине од 5.8 милиона хектара 2021. године, Холандија чини само 0.6 одсто. Од укупне производње од око 106 милиона тона лука, удео Холандије је 1.5 одсто.
Истовремено са производњом, постоји скоро експоненцијални раст потрошње лука широм света. Према Гинтеру, то је због раста популације. Али то је и зато што светска популација почиње да једе више лука. „Пре двадесет година просечна потрошња је била 8 килограма по особи годишње, а сада је 13 килограма и могла би да порасте на 20 килограма 2050. године.
Тежиште раста потрошње, а самим тим и потражње за луком је у Азији и Африци. Гинтер каже да је просечна потрошња у земљи попут Сенегала 35-40 килограма по глави становника. „Лук је важан усев за исхрану. Нарочито у регионима са снажним порастом становништва, лук је на менију сваки дан.'
Према Гинтеровим прорачунима, ако се потражња заиста настави, 2050. године за испоруку лука на светском тржишту биће потребно 180 милиона тона. Истовремено, напомиње да приноси лука стагнирају широм света због климатских промена и да се расположиве пољопривредне површине смањују. „Овакви догађаји значе да понекад може доћи до несташице.
Гинтер истиче да је око 92 одсто светске производње лука намењено локалним тржиштима. Дакле, у суштини, трговина луком је углавном фокусирана на локално становништво. Укупно извозно тржиште тренутно износи само 8 одсто, односно око 8.5 до 9 милиона тона. Холандија чини 20 одсто укупне међународне трговине луком.
Прва половина маркетиншке сезоне
С обзиром на растућу потражњу и ограничења понуде, Гинтер закључује да Холандија има прилику. Највећу тражњу очекује из Азије и Африке, па ће стога холандски извоз још више порасти у првим месецима маркетиншке сезоне. „Однос обима у првој и другој половини маркетиншке сезоне био је 40-60, који се сада променио на 60-40 и може се наставити на 70-30.
Према речима председника ХОА, карактеристичан карактер и доступност холандског лука су критични за његову извозну позицију. „Наш лук стабилан на полицама познат је по добром квалитету и одличном квалитету чувања. Али такође морамо да схватимо да постоје алтернативе за снабдевање луком на глобалном тржишту, и стога не би требало да ценимо наше цене ван тржишта.”
Према Гинтеру, познавање сопствених трошкова је од суштинског значаја да бисте били конкурентни. Поред тога, приликом узгоја, важно је да приноси остану високи, посебно имајући у виду све веће непредвиђене трошкове пољопривредника. Гинтер се, између осталог, позива на извештај у којем Вагенинген Университи & Ресеарцх тврди да су трошкови просечне обрадиве фарме порасли за 51,000 евра у 2022. години, или 15 одсто.
Утицај на добар принос
У израчунавању показатеља, Гинтер показује да са производњом од 55 тона по хектару трошак лука за холандске произвођаче износи 16 евра за 100 килограма. Ово се односи на лук који је у децембру испоручен сув из штале. „Израчунавање трошкова је увек ризично због претпоставки“, признаје он. „Али ако урадимо исту калкулацију са родом од 80 тона, цена ће бити 11 евра за 100 килограма. Ово показује какав је утицај добре жетве.'