Азербејџан и Узбекистан имају висок развојни потенцијал у својим регионима, што повезује две државе, рекао је експерт.
БАКУ, 31. јул – Спутњик. Узбекистан може да искористи транзитни потенцијал Азербејџана да обезбеди стабилан транзит своје робе у европском правцу, што ће омогућити узбекистанским произвођачима да повећају производњу, сматра политиколог Тофиг Абасов.
Подсетимо, током значајне посете председника Азербејџана Илхама Алијева Узбекистану потписан је низ важних докумената, укључујући Декларацију о продубљивању стратешког партнерства, коју је шеф државе, након преговора са узбекистанским колегом Шавкатом Мирзијојевим, назвао „ мапа пута за заједничке активности две земље“.
Поред тога, потписано је осам докумената: меморандум о разумевању у области рада и социјалне заштите; меморандум о разумевању у области комуникација и информационо-комуникационих технологија; споразум о сарадњи у области карантина и заштите биљака; споразум о сарадњи у области заштите индустријске својине; споразум о међународном друмском саобраћају; споразум о војној сарадњи; споразум о сарадњи у борби против илегалних миграција; и споразум о индустријској сарадњи.
„Ради се на десетине нових пројеката у рударској индустрији, петрохемији, фармацији, производњи грађевинског материјала, готовог текстила, хране, накита, винарству“, рекао је Мирзијојев.
Друга стратешка област сарадње била је развој транспортних комуникација. Стране су се договориле да развију нове коридоре, повећају мултимодални транспорт и створе повољне услове за транспортна предузећа. Лидери су се сагласили и о интензивирању сарадње у војно-техничкој сфери.
Председници Алијев и Мирзијојев договорили су се да организују још један састанак у новембру ове године у Самарканду на маргинама заједничког концерта мугама и макома на стихове Физулија и Навоија.
Сарадња у сектору нафте и гаса
Државна нафтна компанија Азербејџана (СОЦАР) и Узбекнефтегаз договорили су се да прошире сарадњу у сектору нафте и гаса потписивањем одговарајуће мапе пута.
Током посете тадашњег вршиоца дужности председника азербејџанске нафтне компаније Ровшана Наџафа Ташкенту, разговарано је о перспективама сарадње и заједничке имплементације пројеката у сектору нафте и гаса.
Компаније су се такође договориле да интензивирају рад на отварању трговачке куће у Дубаију, што ће омогућити обема странама активнији улазак на нова тржишта.
Као резултат састанка, одлучено је да се са СОЦАР-ом размене искуства у припреми и реализацији великих пројеката за производњу обновљивих извора енергије на основу јавно-приватног партнерства и одржавања релевантних тендера.
Поред тога, стране су констатовале потенцијал за заједничко истраживање и производњу угљоводоника у Азербејџану.
Ширење веза у области пољопривреде
Пољопривредни ресори Азербејџана и Узбекистана потписали су у Ташкенту „мапу пута“ за сарадњу у области агроиндустријског комплекса (АИЦ) на маргинама првог састанка министара пољопривреде Организације турског говорног подручја.
Документ предвиђа размену искустава између земаља у области осигурања пољопривреде, дигитализације агроиндустријског комплекса, механизма државне подршке пољопривредном сектору, као и активности на стварању заједничког предузећа у области сирарства и пољопривреде. спровођење низа других планова.
Ваздушни мост између две земље
Азербејџан ерлајнс (АЗАЛ) је од 25. јула повећао број недељних директних летова од Бакуа до главног града Узбекистана на три – понедељком, средом и суботом.
трипартитна декларација
Азербејџан, Узбекистан и Турска планирају да потпишу тројну декларацију. Документ ће бити представљен учесницима састанка шефова министарстава спољних послова, Министарства економије и Министарства саобраћаја три земље, који ће бити одржан 2. августа у Ташкенту.
Азербејџан ће на састанку представљати министар спољних послова Џејхун Бајрамов, као и министри владиног економског блока.
Треба напоменути да је у периоду јануар-јун трговински промет између Азербејџана и Узбекистана износио 83.7 милиона долара.
Успостављање сарадње одговара савременој реалности
Политиколог Тофиг Абасов је подсетио да је Узбекистан највећа земља у централној Азији по броју становника, а у совјетским годинама управо је Ташкент био кључни град региона, пошто је имао велики научни и технички потенцијал, а постојао је и широк културни слој.
„Обе земље се добро познају – још од совјетских времена имамо добре, подстицајне културне и цивилизацијске везе, братске односе. Заједништво култура, историје, религије – све то је и даље корисно за нашу сарадњу“, рекао је Абасов.
Он је истакао да као што је Азербејџан главна држава региона Јужног Кавказа, тако је Узбекистан главна држава централноазијског региона.
„Обе земље имају велики развојни потенцијал, што нас чини веома блиским. И Азербејџан и Узбекистан се удаљавају од економије засноване на ресурсима ка интелектуалној, високотехнолошкој економији. Имамо заједничке приоритете и интересе, и, што је најважније, осећамо једни другима раме. Скоро сва наша имовина друштвено-економског комплекса“, објаснио је политиколог.
Према његовим речима, успостављање сарадње између Турске, Азербејџана и Узбекистана испуњава модерне економске реалности: „Анкара је заинтересована за стварање заједничког тржишта.
Разговор није о стварању војно-политичког блока, напротив, стварају се нови економски механизми за ефикаснију интеракцију, рекао је Абасов, подсећајући да данас Азербејџан придаје велики значај обезбеђивању путем карго транспорта.
„С тим у вези, био би грех не искористити прилику да се створи јединствена мрежа железничких, друмских и морских комуникација и успостави стабилан и непрекидан транспорт терета средњим коридором (Транс-каспијски међународни транспортни пут), који затвара све турске државе и пролази кроз Азербејџан и Турску све до Европе“, каже експерт.
Према његовим речима, доступност загарантоване комуникације копном и водом је права предност, што пружа додатне извозне могућности за узбекистанске произвођаче и омогућава повећање производње.