#одрживапољопривреда #оплемењивање усева #локалне сорте #Далеки истокРусија #еколошки стрес #патогени #државна испитивања
Одржива пољопривреда је приоритет у региону Далеког истока Русије, а развој регионалних процеса оплемењивања усева, посебно за повртарске културе, је од суштинског значаја. Пољопривредни институт у региону ради на развоју локалних сорти усева које су генетски и биохемијски стабилне, отпорне на патогене и толерантне на стресоре животне средине као што су вишак влаге и ниске температуре. Сваке године институт тестира до 1,500 сорти и хибрида поврћа и цвећа и успешно је развио и дистрибуирао преко 100 сорти за државна испитивања, од којих су многе укључене у државни регистар Руске Федерације.
Један од најуспешнијих пројеката оплемењивања био је бели купус. Институт је развио и широко дистрибуирао сорте Кневичанка и Приморочка, које су релативно отпорне на слузаве бактеријске болести и имају високу стопу регенерације корена након краткотрајног плављења. Друге значајне сорте које је развио институт укључују сорте лука Дмитрицх, Ивасхка и Ракета, које имају стопе формирања луковица од 99-100% чак иу кратком дневном времену; сорте парадајза Одисеј, Патроклус, Самит и Посијет, које су погодне за конзервирање целог воћа и релативно су отпорне на септорију; и сорте слатке паприке Фресхнесс, Јои и Артемка и сорте патлиџана Егорка, Медвезхонок и Куартет, које су брже сазреле и отпорније на хладноћу од европских сорти.
Оплемењивање локалних сорти усева може бити исплативије, еколошки прихватљивије и одрживије за пољопривреду, јер су ови усеви више прилагођени локалној клими и условима земљишта. Успех Института за пољопривреду у развоју и дистрибуцији локалних сорти усева је одличан пример одрживе пољопривредне праксе која би се могла поновити у другим регионима света.