#Агрицултуре #ФоодСецурити #ЕкпортБанс #ГлобалФоодСуппли #ФоодЦене #АгрицултуралЕцономицс #Зависност од увоза #Нације у развоју #ФоодДипломаци
Деветнаест земаља продужило је своје забране извоза хране до децембра 2023. године, што је изазвало скок цена хране у Бангладешу и таласне ефекте широм глобалног ланца снабдевања храном. Овај чланак истражује утицај ових забрана извоза на пољопривреднике, агрономе, пољопривредне инжењере, власнике фарми и научнике који се баве пољопривредом.
У запањујућем развоју који је изазвао шокове кроз глобални пољопривредни пејзаж, деветнаест земаља је заједно одлучило да продужи забрану извоза 25 основних прехрамбених производа до децембра 2023. Овај потез без преседана довео је до наглог повећања цена хране у земљама попут Бангладеш и пореметило је пажљиво ткано ткиво глобалног ланца снабдевања храном. У овом чланку ћемо се позабавити најновијим подацима и увидима у вези са овим питањем, бацајући светло на изазове и могућности које оно представља пољопривредницима, агрономима, пољопривредним инжењерима, власницима фарми и научницима који раде у пољопривреди.
Утицај на Бангладеш:
Бангладеш, нација која се у великој мери ослања на увоз хране, тешко је погођен овим извозним ограничењима. Основни прехрамбени артикли као што су лук, ђумбир, бели лук, чили, ким, парадајз, шаргарепа и зачини доживели су драстичан пораст цена. Ефекат таласања ових скоковитих цена изазвао је значајну забринутост за безбедност хране у земљи.
Према подацима Бангладешке банке, земља увози широк спектар прехрамбених производа, укључујући пиринач, пшеницу, зачине, јестиво уље, семе уљарица, махунарке, шећер и млечне и млечне производе. Секретар за храну Исмиел Хоссаин нагласио је да таква ограничења увијек имају утицаја, што је подстакло владу да истражи алтернативне изворе за увоз основних прехрамбених производа. Поред тога, у току су разговори са индијском владом како би се ублажио утицај ових забрана.
Глобални ланац снабдевања храном:
Последице ових забрана извоза нису ограничене само на Бангладеш. Глобални ланац снабдевања храном је озбиљно погођен, а земље у развоју осећају највећи део поремећаја. Земље попут Индије, Русије, Марока и Аргентине, које служе као кључни извори основних роба, увеле су извозне забране и порезе, што је резултирало оштром ескалацијом глобалних цена хране.
На пример, Индија је увела забрану извоза ломљеног пиринча, не-басмати пиринча, пшенице, пшеничног брашна, крупице и маиде 2022. године, која ће трајати до 31. децембра. Поред тога, уведена је извозна царина на лук од 40 одсто, додатно оптерећивање глобалног тржишта хране.
Сложене зависности и последице:
Зависност Бангладеша од увоза шест главних производа, укључујући пиринач, пшеницу, шећер, лук, ђумбир и бели лук, приморала је земљу да тражи годишњу увозну квоту из Индије како би заштитила своју сигурност хране. Међутим, променљиви пејзаж извозних прописа створио је сложену мрежу зависности и последица.
Економиста фарме, проф. АСМ Голам Хафиз, изразио је забринутост да ова ограничења угрожавају сигурност хране у многим земљама, посебно у земљама у развоју. Он је приметио да када су земље извознице увеле забрану, друге земље су промениле своје увозне дестинације, повећале потражњу за овим производима и подигле цене.
Глобални феномен:
Забране извоза нису ограничене на неколико земаља. Земље широм света увеле су ограничења на разне прехрамбене артикле. Русија, Алжир, Мароко, Тунис, Авганистан, Азербејџан, Аргентина, Белорусија, Буркина Фасо, Камерун, Косово, Кувајт, Либан и Турска су предузеле мере да ограниче или опорезују извоз хране, од житарица и меса до поврћа и воћа.
Пут напред:
Економиста за пољопривреду, др Јахангир Алам Кхан, истакао је хаос који је настао на светском тржишту хране овим ограничењима увоза, који првенствено утичу на безбедност хране у земљама у развоју. Он је тврдио да земље у развоју треба да дају приоритет дипломатији хране како би обезбедиле своје основне залихе из пожељних земаља које производе храну.
У закључку, глобалне забране извоза хране изазвале су шокове кроз пољопривредни свет, са далекосежним последицама како за развијене тако и за земље у развоју. За заинтересоване стране у пољопривреди је од суштинског значаја да пажљиво прате овај развој догађаја, ангажују се у дипломатским напорима и истражују иновативна решења како би се осигурала сигурност хране у овом пејзажу који се брзо мења.