# пољопривреда
#веедцонтрол
#цоверцропс
#лубеница
#винтеррие
#сенф
Успех узгоја поврћа у зони сувих степа у великој мери зависи од расположивих природних ресурса, посебно климе и земљишта. Земљиште у овом региону је хетерогено, у распону од песковитих до тешких глиновитих земљишта, што директно утиче на доступност хранљивих материја за раст биљака. Од кључне је важности одабрати одговарајуће покровне усеве како би се одржала плодност и структура земљишта, као и за борбу против ефеката еколошких стресора као што су ерозија ветра и суша.
Према недавним студијама руског Министарства пољопривреде, зона суве степе представља неколико изазова за узгој поврћа због специфичних услова земљишта и утицаја животне средине. Гранулометријски састав земљишта у овом региону је претежно песковито или иловасто, што представља изазов за задржавање воде и хранљивих материја. Поред тога, низак садржај органске материје у земљишту погоршава ефекте суше, што доводи до смањења приноса усева. Међутим, уграђивањем покровних усева као што су махунарке, фармери могу обогатити земљиште органском материјом и фиксирати атмосферски азот, што доводи до побољшане доступности хранљивих материја за наредне повртарске усеве.
Штавише, испитивање нивоа хранљивих материја у земљишту је критичан корак у успешном узгоју усева. Према Националном институту за земљишне ресурсе, редовно тестирање земљишта омогућава пољопривредницима да прилагоде своје програме ђубрења специфичним потребама за хранљивим материјама својих усева, спречавајући прекомерну употребу ђубрива и минимизирајући негативне утицаје на животну средину. Стога, агрономи и пољопривредни инжењери треба да подстичу пољопривреднике да врше редовна испитивања земљишта и дају препоруке за одговарајуће ђубрење и праксе управљања хранљивим материјама.
Студија спроведена у експерименталној станици Биковскаја у Волгоградској области у Русији имала је за циљ да истражи продужене ефекте различитих покровних усева на садржај хранљивих материја у земљишту при гајењу лубеница. Студија је открила да је коришћење покровних усева повећало садржај хранљивих материја у земљишту, што је довело до бољих и стабилнијих приноса усева. Међутим, плодност земљишта је само један од многих фактора који одређују успех узгоја усева, посебно у подручјима са јединственим климатским условима.
Експериментална станица Биковска се налази у области коју карактерише континентална клима, са топлим и сувим летима, честим олујама са прашином и јаким ветровима. У 2022. години просечна дневна температура током вегетације била је испод вишегодишњег просека за 5.1-0.9°Ц, осим августа, који је имао температуру 2°Ц изнад вишегодишњег просека. Падавине су биле неравномерно распоређене, при чему је највећа количина падавина (50.5 мм) била у јуну. Укупна количина падавина током вегетације износила је 136.5 мм, што је 26.5 мм мање од вишегодишњег просека. Земљиште на огледној станици је било светло кестењасто и песковито, са подземним водама на дубини од 8-10м.
Утврђено је да је земљиште хетерогено, са неколико слојева у распону од сиве, растресите и песковите на 0-30 цм, до светлосиве, неједнако обојене и више глиновите на 30-45 цм. Слој на 45-90цм био је лаган, без структуре и глинаст, док је слој на 90-160цм био песковит, лаган и растресит. Пољопривредно највреднији агрегати, у распону од 0.25 мм до 10 мм, чинили су 40-45% земљишта, у зависности од слоја. Ситан песак од 0.25 мм чинио је значајан део земљишта, до 20%, што указује на високу водопропусност.
Све у свему, студија сугерише да покровни усеви могу бити ефикасан начин за побољшање плодности земљишта, што доводи до бољих приноса усева. Међутим, фармери и пољопривредни стручњаци морају узети у обзир многе факторе приликом узгоја усева, посебно у областима са јединственим климатским условима. Узимајући холистички приступ узгоју усева, укључујући управљање земљиштем, плодореду и наводњавање, фармери могу да оптимизују своје приносе и обезбеде дугорочну одрживост.
Студија је открила да је садржај азота био већи у свим третманима током фазе садње, што се може приписати повећању микробне активности у земљишту. Слични трендови уочени су и за фосфор и калијум, при чему је највећи садржај забележен за озиму раж. Међутим, садржај хранљивих материја се смањивао у фази сазревања плодова у свим третманима, укључујући и оне друге и треће године.
Резултати студије сугеришу да избор одговарајућег покровног усева може имати значајан утицај на садржај хранљивих материја у земљишту и, на крају, на продуктивност усева. Пољопривредници и агрономи би требало да узму у обзир ове налазе приликом одабира покровног усева за побољшање плодности земљишта за усјеве лубенице. Поред тога, редовно тестирање земљишта може помоћи пољопривредницима да прате нивое хранљивих материја у тлу и у складу са тим прилагоде своје праксе управљања.
Упркос сушним условима истраживачке зоне, утврђено је да су покровни усеви ефикасни у сузбијању корова у усевима лубенице. Конкретно, озима раж је била најефикаснији покровни усев у смањењу штете од корова. Поред тога, употреба сенфа као покровног усева имала је продужени ефекат на сузбијање корова. Ови налази сугеришу да употреба покровних усева може бити економски исплатив метод за смањење штете од корова.