У Москви је у Научно-информативном центру Савезне државне буџетске научне установе Савезног научног центра за хортикултуру отворен КСИИ Међународни форум „Дани баште у Бирјуљову“, који ће трајати од 18. до 19. августа. Тема овогодишњег форума је „Допринос фундаменталне науке одрживом развоју пољопривреде, формирању здравља и квалитета живота становништва Руске Федерације“. Пленарној седници су присуствовали председник Руске академије наука АМ Сергејев, директор Федералног научног центра за хортикултуру академик ИМ Куликов, академик Ју.Ф. Лачуга и други научници.
„С једне стране, овај догађај је међународна конференција, али је и место где се уопштено може говорити о проблемима развоја наше пољопривреде и разним интердисциплинарним областима које су сада од великог интереса за земљу“, рекао је председник Руске Федерације. Академија наука АМ Сергеев. – Сада смо у веома одговорној ситуацији, када су питања савременог научно-оријентисаног развоја пољопривреде подигла свој пуни потенцијал. Главни проблем који имамо у земљи је неефикасност нашег иновационог система.”
Председник Руске академије наука је приметио да разлог зашто је данас тежак развој пољопривреде у Русији лежи у области комуникација и администрације. Институти и истраживачки центри нису престајали са радом још од времена СССР-а, али њихова достигнућа сада са великом муком долазе до имплементације. Бизнис, према АМ Сергееву, такође није крив за оно што се дешава. Проблем је недостатак „средње везе“, слоја који би повезивао индустријалце са научницима.
„О томе понекад разговарамо у поређењу са, рецимо, здравственим системом. Погледајте – у Министарству здравља имамо такозване главне слободне специјалисте у разним областима. То су веома јаки научници, лидери, али, ипак, заузимају одговорне административне позиције. Исти модел нашег академског присуства требало би да буде и у Министарству пољопривреде“, додао је председник Руске академије наука.
МИСЕЛФ. Сергејева је сагласио председник комитета Државне думе за аграрна питања ВИ Кашин. У свом уводном извештају изнео је друге главне проблеме савремене руске ратарске и сточарске производње. Међу главним је била зависност од увозног семена и технологија у многим областима. Да бисте се носили са овим, потребно је подржати не само узгајиваче или генетичаре, већ и програмере машина и комбајна, којих нема на руским фармама.
Једно од могућих решења предложио је академик Ју.Ф. Шек: „Упркос свему и упркос свему, институције настављају да функционишу. Сваке године производе више од 300 нових сорти и хибрида. Морам рећи да до 1990. године нисмо имали проблема ни у једном правцу у производњи семена, али зашто? Зато што је под окриљем министарства постојао моћан систем семенарске делатности. Затим је дошло до раздвајања функција. ВАСКхНИЛ је издао семе виших репродукција, а затим су експерименталне фарме које су биле са њима довеле ово семе у следеће фазе и пренеле их на коначне фарме. Постојао је јасан систем. Морамо узети у обзир искуство које су нам оставили велики преци. Желео бих да цитирам ВИ Еделштајна: „Без биологије, технологија је слепа, без механизације је мртва, али о свему одлучује неумољива економија. Још увек морамо да растемо и растемо, а без фундаменталне науке то ће бити немогуће.”