#АгрицултуралЕцономи #ТрадеПолициес #ФоодСецурити #Казакхстан #СунфловерСеедЕкпортс #ЕцономицДевелопмент
Извозна царина на семе сунцокрета у Казахстану истиче 31. августа, што је изазвало расправе о њеном укидању. Ова ситуација је поново покренула сукобе између произвођача семена и прерађивача уља. Пољопривредници имају за циљ да извозе више семена по вишим ценама, док произвођачи уља траже јефтине домаће сировине.
Недавно су фармери открили да су нерационалне залихе током сезоне 2021/22 резултирале пропуштеним профитом који премашује 100 милијарди тенге због наметања извозне царине.
Као одговор, произвођачи уља су одржали конференцију за штампу којом су се супротставили овим тврдњама, наводећи да такве количине семена нису доступне у земљи. Они тврде да домаћа понуда семена није довољна да задовољи локалну потражњу.
Комерцијални директор Казак Астик Гроуп Александар Буженица наговестио је како произвођачи семена нехотице утиру пут за реекспорт руских сировина. Ово представља претњу за прехрамбену безбедност Казахстана.
Штавише, чланак се бави забринутошћу у вези са утицајем на безбедност хране у земљи. Буженица тврди да извоз сировина умањује прерађивачку индустрију Казахстана, док друге нације раде на јачању своје. Успон постројења за прераду уља у Централној Азији подстакнут потребом за сировинама, попут семена сунцокрета, представља економски изазов за Казахстан.
У чланку се истиче да би руски трговци могли да искористе ниске извозне тарифе, ребрендирајући руско семе као казахстанску производњу како би приступили тржиштима у Кини, Узбекистану и Таџикистану. Такве акције поткопавају економски раст и напоре за индустријски развој Казахстана.
Буженица истиче да се, упркос извозној тарифи, трговина уљарицама наставља, а Кина преплаћује казахстанско семе сунцокрета. Он наглашава сложеност уговора и обраде за разлику од једноставних трансакција куповине и продаје.
Чланак се такође бави стратегијама које користи Казахстан за управљање домаћим тржиштима. Буженица говори о равнотежи између понуде и потражње, истичући да Казахстан одржава плански приступ како би избегао засићење тржишта.
Чланак се завршава позивањем на опрез при увођењу рестриктивних мера на извоз прерађених производа. Истиче поуке из суседних земаља као што су Украјина, Белорусија и Русија, које имају ограничен извоз сировина, а истовремено подстичу јаку прерађивачку индустрију. Импликације овог развоја су значајне, утичући и на економски раст и на сигурност хране у Казахстану.