Руски научници су почели да креирају стандарде номенклатуре за домаће сорте трешања, црвене рибизле и мандарина. Крајем јула у Федералном центру за хортикултуру у Москви је прикупљен садни материјал малине, који ће такође бити коришћен за израду оваквих стандарда.
У обичном грму малине, биолози виде не само сочну бобицу, већ, пре свега, генетске карактеристике одређене сорте и њен стандард номенклатуре. Стандард номенклатуре је врста сигурносног сертификата сорте, уз његову помоћ, аутори сорти су осигурани од лажирања, а потрошачи могу бити сигурни у квалитет бобица. Стручњаци су ове године прикупили биљни материјал за израду стандарда номенклатуре за малине, мандарине, рибизле, трешње, огрозд и кајсије. „Жетва“ се показала добром – укупно 37 узорака.
Рад је подржан од стране Министарства просвете и науке Русије у оквиру пројекта „Национална мрежна збирка биљних генетичких ресурса за ефикасан научни и технолошки развој Руске Федерације у области генетичких технологија“. Материјал за узгој прикупљају научници из неколико научних института у Русији одједном. Процес координира Сверуски институт за генетичке ресурсе биљака (ВИР) назван по ВИНИ Вавилову (Санкт Петербург). Сверуски истраживачки институт за узгој воћних култура (Орел), Субтропски научни центар Руске академије наука (Сочи), Федерални научни оплемењивачки и технолошки центар за хортикултуру и расадништво (Москва), Федерални научни центар (ФНТ) назван по. ИВ Мичурин, Севернокавкаски савезни научни центар за хортикултуру, виноградарство, винарство (Краснодар, Мичуринск).
„Заједно са колегама прикупили смо и фотографисали узорке неколико домаћих сорти јабуке, црне рибизле, црвене рибизле, огрозда, трешње, мандарине и кајсије у различитим фазама развоја биљака, посебно у цветању и плодоношењу. Узели смо цвеће, плодове и једногодишње изданке типичне за ову сорту, јер је наш задатак да направимо стандарде ових сорти који ће се чувати заувек и могу се користити у било ком тренутку за идентификацију сорте“, рекао је водећи истраживач ВИР им. НИ Вавилова Лариса Багмет.
Након сушења и монтаже, сав биљни материјал се издаје у облику хербарских примерака, од којих ће сваки бити оверен од стране аутора или чувара збирке и ускладиштен као стандард сорте номенклатуре уз накнадну регистрацију у Хербаријумску базу ВИР.
„Међутим, стандард номенклатуре ће постати популарнији након генетске сертификације сорте. Стога је истовремено у току и молекуларно генетичко проучавање прикупљеног материјала: опис економски вредних особина и израда генетских пасоша за ове сорте. Први стандарди номенклатуре за пољопривредне културе креирани су 2019. године на примеру кромпира, јабуке и црне рибизле домаће селекције. Заједно са нашим колегама настављамо овај систематски рад на другим културама: биоекономија будућности захтева комбинацију најбољих традиција руских научних школа са новим високотехнолошким приступима у раду са генетским ресурсима. У супротном, једноставно их је немогуће ефикасно користити ни за стварање иновативних производа са пуном сертификацијом до порекла сировина, нити за потврду аутентичности биљних сорти у спорним случајевима“, нагласила је заменица директора ВИР-а по имену ВИНИ Вавилова Јулија. Укхатова.
Подсетимо, у оквиру Савезног програма за развој генетских технологија у 2019-2027. у току је систематски рад на развоју збирки биоресурса. У Русији је до данас регистровано 250 колекција генетских ресурса (биљке, животиње, индустријски и пољопривредни микроорганизми итд.). За ефикасно и рационално коришћење збирки у интересу спровођења Стратегије научног и технолошког развоја Русије, покренут је активан мрежни рад научних институција – носилаца збирки под окриљем створених биоресурсних центара. Први такав центар, Национални центар за биљне генетичке ресурсе, основан је на основу ВИР-а названог по ВИНИ Вавилову указом председника Руске Федерације од 8. фебруара 2022. Центар је методички објединио више од 20 организација и институција.