#Сицилијанскапољопривреда #узгајање агрума #недостатак воде #пољопривредна криза #одржива пољопривреда #климатске промене #пољопривредно наслеђе #економски утицај
У срцу сицилијских шумарака, криза се одвија. Алессандро Сцире, фармер цитруса у равници Катаније, из прве руке сведочи разорним последицама текуће несташице воде. Некада бујна стабла поморанџе сада стоје сасушена, њихови плодови закржљали и непродави због недостатка воде. Ово није само локализовано питање; угрожава саму кичму сицилијанске пољопривреде, која се вековима ослањала на узгој цитруса.
Корени индустрије цитруса на Сицилији су дубоки, датирају из исламске ере на острву и цветају током 19. века. Од тога да служе као лек за скорбут до тога да постану уносна извозна роба, агруми су обликовали пољопривредни пејзаж и привреду Сицилије. Међутим, тренутна криза са водом представља изазов без преседана, а ова зима означава најсушнији период од 1921. године.
За фармере као што је Сцире, ситуација је страшна. Са 80 хектара стабала поморанџе под његовом бригом, будућност изгледа мрачна јер суша не показује знаке попуштања. Упркос напорима да се ублажи утицај, као што је коришћење техника за уштеду воде и прилагођавање праксе узгоја, размере кризе настављају да ескалирају.
Историјска несташица воде на Сицилији није само привремена препрека, већ и дубока претња пољопривредном наслеђу и економској стабилности региона. Потребна је хитна акција да би се подржали фармери, инвестирали у праксе одрживог управљања водама и заштитила индустрија цитруса на Сицилији за генерације које долазе.