2021. је била турбулентна година за сектор воћа и поврћа у Европи. Неки фактори као што су климатске промене, ратни сукоби, растуће цене и Брегзит утицали су на жетву као и на њихову каснију комерцијализацију.
У том смислу, Европа није изостављена из глобалних проблема и тржиште воћа и поврћа је страдало у погледу извоза на страна тржишта, као што ћемо видети у наставку.
Клима, пандемија и раст цена транспорта и производње, главни условљавајуци фактори
Према извештају Фруит Логистице из Европског статистичког приручника за 2022. године, тржишта воћа и поврћа у Европи поново су се суочила са три велика проблема у 2021: временским приликама, континуираном пандемијом коронавируса и растућим трошковима транспорта и производње.
Током летњих месеци, потрошачи су имали више опција да једу вани или да оду на одмор захваљујући укидању ограничења која су укинута у вези са Цовидом. Али четврти и пети талас пандемије довели су до наметања нових граница до јесени.
Куповина воћа и поврћа код куће подстакнута је претходним блокадама и значајно је порасла 2020. године, што генерално није порасло више него 2021. Пандемија је изменила глобалне токове роба на начин који до сада није виђен. Стопе превоза контејнера су значајно порасле.
Осим тога, гориво је знатно поскупело у последњих 12 месеци, што додатно поскупљује превоз.
Понекад су сировине за производњу и паковање биле оскудне, па су поскупеле. Ово је ситуација каква претходних година није виђена. За разлику од неповољних временских услова који нису ништа ново за тржишну производњу.
Топлотни таласи и све дужи периоди суше нису значајно утицали на спољну трговину воћем и поврћем
Међутим, његова све већа озбиљност је изузетна: топлотни таласи и периоди суше постају све дужи; кише су чешће екстремне и изненадне, што резултира поплавама. Или недостатак кише или превелики интензитет, обе ситуације су забележене 2021. године. Ипак, укупно водоснабдевање је било боље него претходних година.
Скупи и ограничени транспортни капацитети још увек нису имали велики утицај на спољну трговину воћем и поврћем. За трговину унутар и ван ЕУ у 2021. години, обим увоза и извоза био је само нешто мањи него претходне године. У неким случајевима су, у ствари, биле нешто веће. Страхови да ће се извоз у Велику Британију урушити након што се Брегзит није остварио.
ЕУ доживљава благи пад извоза у Велику Британију након Брегзита
Иако је ЕУ-27 послала мање количине у УК него пре Брегзита, пад је био умерен, са поврћем за 2 одсто, а воћем за 7 одсто. Незаборавне су биле слике празних полица супермаркета у Великој Британији, делом због дужег времена чекања на граничну контролу. Већи проблем је, међутим, био национални транспорт робе због недостатка камиона.
Ово је проблем који би у будућности могао да утиче на друге земље. Земље ЕУ које су раније испоручивале веће количине Великој Британији изгубиле су у новом контексту. У поврћу су то Шпанија (-5%) и Холандија (-3%).
Што се тиче воћа, Шпанија, водећи добављач, извезла је нешто већи обим у Велику Британију, али је ова цифра упоређена са релативно мањим обимом у 2020. години. Посебно Холандија (-33%), али и Француска (-4%), значајно изгубио обим.
Иако је ЕУ-27 послала мање количине у УК него пре Брегзита, пад је био умерен, са поврћем за 2 одсто, а воћем за 7 одсто.
Излазак Уједињеног Краљевства из ЕУ довео је до јасне промене у погледу спољнотрговинског биланса. Претходних година спољнотрговински биланс је био дефицитаран и за воће и поврће. Овај дефицит и даље постоји за воће, али је спољнотрговински биланс поврћем сада благо позитиван.
У сваком случају, увоз свежег воћа у ЕУ знатно је већи од увоза поврћа. Банане и друго егзотично воће које се углавном не гаји у ЕУ морају се увозити у великим количинама.
Увоз воћа (интерног и екстерног) је незнатно опао у 2021. Немачка, први увозник у 2020, мање је увозила, па је Холандија прешла на прво место. Међутим, Холандија је такође други највећи извозник воћа после Шпаније и не производи се сав обим извезен из Холандије у тој земљи.
Извоз воћа у ЕУ био је нешто већи у односу на 2020. Што се тиче поврћа, Немачка је задржала позицију увозника број један, иако са мањим обимом него претходне године. Генерално, нешто већи обим поврћа увезен је у ЕУ.
Извоз унутар ЕУ је незнатно опао у 2021
Извоз је, пак, у 2021. био нешто испод нивоа претходне године. Удео трговине воћем ван ЕУ је релативно висок. 41% банана, ананаса, авокада и манга посебно се увози из земаља ван ЕУ.
Напротив, трговина унутар ЕУ доминира наранџама и јабукама. Извоз воћа је остао углавном унутар ЕУ. Међутим, Брегзит је мало променио пропорције у корист трговине са трећим земљама. У 2021. години скоро 18% извоза воћа напустило је ЕУ. По обиму, у извозу доминирају банане, јабуке и поморанџе. Код увоза свежег поврћа удео екстра трговине је знатно мањи него код воћа и износи нешто мање од 16%. Од увозног поврћа у највећим количинама највећи удео у увозу из земаља ван ЕУ имају парадајз и лук.
Главни увоз изван ЕУ су парадајз из Марока и лук са Новог Зеланда. 78% извоза поврћа остало је унутар ЕУ 2021. Годину дана раније, када је Велика Британија још била држава чланица, 89% извоза поврћа било је унутар трговине. Извозом је снажно доминирао лук, затим парадајз и паприка.
Све у свему, прошлогодишња берба воћа и поврћа у ЕУ-27 била је око 1% нижа у 2021. него у 2020., према прелиминарним подацима. Процењено је да су губици воћа знатно већи, али је на крају берба била само 1% мања годишње. Велика берба јабука надокнадила је негативне трендове за неколико других врста воћа.
Производња бресака, нектарина и кајсија била је погођена мразевима током цветања у јужној Европи. Такође, хладни периоди у јануару, марту и априлу довели су до великих губитака, што је довело до најмање жетве у последњих 30 година.
Производња поморанџе и воћа која се лако љушти првобитно је процењена на знатно нижу него претходне године због неповољних услова. Шпанија је предвидела мању жетву због временских непогода, иако су неки региони били у могућности да избегну штету.
Скупи и ограничени транспортни капацитети још увек нису имали велики утицај на спољну трговину воћем и поврћем.
Умерени губици у Европи и неизвесност за кампању 2022/2023
На крају, губици широм Европе нису били тако велики као што се очекивало. Према прелиминарним подацима, берба поморанџе била је само 1% мања него претходне године, док је обим лаког љуштења био мањи за 2%.
Ови проценти су указивали на рекордан обим производње. Али мразеви су довели до регионалних губитака, а у скоро свим земљама било је превише хладно за цвет. Ипак, убрано је 11.5 милиона тона јабука више него претходне године. Добар део повећања догодио се у Пољској, што је стога фактор неизвесности за европско тржиште у маркетиншкој сезони 2021/22.
За разлику од јабука, берба крушака је била оскудна широм Европе. Италију је погодио мраз, а то је довело до најмање бербе крушке у последње три деценије.
Берба поврћа била је мање-више иста. Само 0.3% мање него 2020. Мање бербе зелене салате, карфиола и тиквица надокнађене су већим родом црног лука. Многе земље у Европи биле су погођене екстремним временским условима.
Посебно су вредне пажње биле јулске поплаве у деловима Немачке и Бенелукса. Подручја Шпаније и Италије такође су претрпјела прекиде рада и штету узроковану повременим и необично јаким кишама и регионалним поплавама. У почетку је сезона поврћа у средњој Европи почела споро, због ниских пролећних температура.
После тога, није било толико сунца као 2020. године, што је изгледа довело до губитака приноса, посебно парадајза, чак иу заштићеним усевима. Ситуацију је додатно погоршала појава нових биљних болести. Чинило се да су се краставци и паприка боље носили са условима, са већим обимом жетве.
Међутим, неке производње парадајза су прешле на друго поврће. С друге стране, повећање трошкова енергије представља изазов, посебно за узгој у стакленицима у земљама Бенелукса.