Планирано је да се за његову имплементацију у року од шест година издвоји више од 3 милијарде рубаља.
Сада око 80% засејане површине заузимају увезени хибриди повртарских култура.
Министарство пољопривреде, у оквиру Федералног научно-техничког програма (ФСТП) за развој пољопривреде за 2017-2030, заједно са Министарством просвете и науке и Руском академијом наука, израдило је потпрограм „Развој селекција и семенарство повртарских култура.” Нацрт владине уредбе о његовом укључивању у ФСТП постављен је на порталу нацрта регулаторних правних аката. Потпрограм је усмерен на стварање и увођење конкурентних домаћих сорти и хибрида повртарских култура, као и технологија заснованих на најновијим научним достигнућима, наводи се у образложењу документа.
Годишња потреба становништва земље за свежим поврћем процењена је на 18.3 милиона тона, несташица домаћих производа је 19.8 одсто и надокнађује се увозом, док је потрошња поврћа 22.9 одсто испод норме, израчунали су аутори документа.
У образложењу се наводи да највеће учешће у повртарским културама заузимају парадајз (16%), купус (15%), лук (11.9%), шаргарепа (9%) и краставац (7.8%). Истовремено, Министарство пољопривреде бележи повећање приноса поврћа у сету „боршч“. Тако је у последњих 10 година просечан принос купуса повећан са 230 ц/ха на 344 ц/ха, цвекле – са 180 ц/ха на 243 ц/ха, шаргарепе – са 186 ц/ха на 298 ц/ха. ха, лук – од 174 ц/ха до 285 ц/ха. „Главни фактори за повећање приноса били су коришћење високоприносних сорти и хибрида повртарских култура, углавном стране селекције, и коришћење интензивних технологија за производњу поврћа на отвореном и заштићеном тлу. Међутим, принос повртарских култура у Русији је знатно нижи него у развијеним земљама света“, признају аутори потпрограма, прецизирајући да око 80 одсто засејаних површина заузимају увезени хибриди повртарских култура.
Ниска конкурентност домаћег оплемењивања је последица спорог увођења нових сорти и хибрида, неразвијености или недостатка потребне инфраструктуре за тржиште семена и садног материјала, проблема са заштитом ауторских права и права носилаца патената, као и застареле физичке и морално-техничку основу за селекциони рад и семенарство, каже се у образложењу. ФНТП потпрограм је дизајниран да реши ове проблеме.
Потпрограм садржи циљне индикаторе за број регистрованих резултата интелектуалне активности, број колекција сорти и хибрида повртарских култура, организације које су створиле научна одељења у овој области, итд. Документ се посебно односи на нове хибриде парадајза, краставац, патлиџан, бибер, шаргарепа и друго поврће. Планирано је да се потпрограм реализује уз помоћ сложених научно-техничких пројеката. Главни акценат биће стављен на одговорност купаца пројекта за увођење нових сорти и хибрида, као и технологија у индустријску производњу. Учешће семена нових конкурентних хибрида у укупном обиму засејаног семена сорти и хибрида као резултат реализације потпрограма треба да буде од 15% до 50%, у зависности од усева.
Потпрограм је дизајниран за 2024-2030, планирано је да се за његову имплементацију издвоји више од 3 милијарде рубаља. из савезног буџета. Истовремено, у нацрту резолуције се напомиње да ће износ буџетских издвајања бити прецизиран приликом прерасподеле средстава савезног буџета предвиђених за спровођење Државног програма, као и додатних прихода од агроиндустријског и рибарског комплекса.