Аустралијска истраживачка организација ЦСИРО развила је биоразградиви полимерни малч који се може прскати и који може помоћи фармерима да производе више, док користе мање воде, хранљивих материја и агрохемикалија.
Нова технологија, названа ТранспиратиОНал, је еколошки прихватљива алтернатива за пољопривредну пластику, као што је полиетилен, који се често назива пластични малч. Испитивања су потврдила повећање продуктивности воде за усеве за више од 30 процената, док су такође помогле у контроли корова.
Према ЦСИРО постоји светски изазов да се узгаја више хране, користећи мање ресурса. „Светска популација расте, што захтева да се производња хране удвостручи до 2050. да би се прехранило очекиваних девет милијарди људи. Потреба да проширимо производњу хране такође утиче на животну средину употребом ђубрива и других хемикалија“, каже ЦСИРО.
Полимерна мембрана
Истраживач др Кеитх Л. Бристов дошао је на идеју полимерне мембране. „Радио сам доста посла око здравља тла и интеракције воде са земљом“, каже он. „Отишао сам у Кину пре неког времена и био сам ужаснут пластичним фолијама за малч који су користили. Посетили смо нека поља где је пластика била доминантнија од земље. То значи да су поре у тлу углавном биле блокиране и да су токсини цурили у тло и околне водене системе.
Мој став је био да би сви фармери требали бити у могућности да наносе мембрану, чак и они у Африци користећи обичну ручну прскалицу
Др Бристоу је кренуо да креира производ који би могао да замени пластичне фолије за малч. Желео је да произведе биоразградиви производ који би могао да се прска. „Мој став је био да би сви фармери требали бити у могућности да наносе мембрану, чак и они у Африци помоћу једноставне ручне прскалице или они у САД, користећи велике механичке машине“, објашњава он.
Пробне верзије
Након развоја мембранске технологије, ЦСИРО је спровео неколико експеримената и теренских испитивања у Аустралији. „Користили смо велику и малу пољопривредну опрему и доказали да наша полимерна мембрана може бити доступна малим фармерима у земљама у развоју и великим високомеханизованим пољопривредницима и агробизнисима у развијеним земљама“, каже др Бристоу.
ЦСИРО је демонстрирао технологију прскања у испитивањима наводњавања пољских парцела у Аустралији користећи диње, парадајз, сирак и памук. Испитивања су потврдила повећање продуктивности воде за усеве за више од 30 процената, док су такође помогла у контроли корова.
„Имамо наш доказ концепта, али морамо даље да фино подесимо полимерни спреј“, каже др Бристоу. „Желимо да га учинимо што трајнијим и исплативијим. У овом тренутку цена је вероватно већа од пластичне фолије за малч која се широко користи.
Ослобађање токсина
Пољопривредници су рекли др Бристоу и његовом тиму да више не би користили пластичну фолију за малч ако би могли да користе економичну биоразградиву полимерну мембрану која се може прскати. „Употребом биоразградиве мембране која се може прскати, они не морају да враћају пластичну фолију за малч током и после жетве“, каже др Бристоу. „И много пластичне фолије за малч и даље ствара проблеме. Спали се, што се влади и заједници не свиђа, или оде на отпад. А када се разбије на мање фрагменте, ослобађа токсине у тло и наше водене системе, укључујући потоке, реке и подземне воде испод.
Пољопривредници у испитивањима су генерално били задовољни способношћу полимерне мембране да покрије тло. Коров је сузбијен и вода је уштеђена, што је резултирало већом производњом. „Наш циљ је да максимизирамо транспирацију и минимизирамо испаравање тла“, наглашава др Бристоу.
Биодеградабле
Теренска испитивања су показала бројне предности полимерне мембране ЦСИРО у односу на пластичне малч фолије које фармери тренутно користе. Полимерна мембрана је биоразградива, а већина пластичних филмова за малч није. Овај нови производ се може прскати. Пољопривредници могу да користе постојећу пољопривредну опрему за примену – уз мање модификације по ниској цени. Примена пластичне фолије за малч је скупа јер захтева специјалну пољопривредну опрему.
Пластични малч филмови могу изазвати екстремне површинске температуре. Примена полимерне мембране међутим смањује температуру површине тла. Испитивања су показала да пластичне фолије за малч изазивају оштећење садница и смрт биљака. Употреба полимерне мембране проузроковала је минимално или никакво оштећење садница.
Полимерна мембрана сигурна за употребу
Др Бристоу и његов тим су се уверили да је полимерна мембрана безбедна за употребу. „Узели смо узорке земље са полимером и производа, на пример кожице диња“, каже он. „Вероватно смо урадили неколико стотина различитих тестова. Резултати су показали да у производу нема ничег штетног или токсичног и да је биоразградив. Пољопривредници могу једноставно отићи у поље након жетве.”
Др Бристоу би више волео да уради нека предкомерцијална испитивања на фармама како би фино подесила формулацију полимера, његову примену и утицај. Тренутно разговара са инвеститорима да заврше припреме за преткомерцијална испитивања. Интересовање међу пољопривредницима је довољно. „Пољопривредници ме контактирају сваке недеље, понекад шест пута недељно. Људи ме зову из целог света.”
Ослободите више од 1,000 гигалитара воде
ЦСИРО објашњава да би постизање почетног циља коришћења 10 одсто мање воде без губитка приноса у аустралијској пољопривреди са наводњавањем ослободило више од 1,000 гигалитара воде. „Ово би се могло користити за узгој додатних усева и/или побољшање еколошких токова у нашим пловним путевима“, каже ЦСИРО.