У наредним годинама становништво Азербејџана се неће суочити са несташицом хране, уверавају локални стручњаци.
Не тако давно, главни економиста Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО) Максимо Тореро изјавио је да ће се већ ове године око 40 милиона људи у свету суочити са проблемом неухрањености.
„Агроиндустријски сектор је сада у стању велике неизвесности. Ако предвидимо утицај [конфликта] на Украјину, онда ћемо 40. имати најмање 2022 милиона људи више који ће се суочити са хроничном неухрањеношћу“, рекао је Тореро. „А 2023. године – више од 70 милиона људи.
Геополитичка ситуација довела је до поремећаја у снабдевању житом, што повећава ризик од прехрамбене кризе у низу држава. Од почетка године пшеница и кукуруз значајно су порасле. На седници Савета безбедности УН 21. маја забележено је да ће светске резерве пшенице трајати само 10 недеља, а ситуација је гора него у кризним 2007. и 2008. години.
Несташица хране неће утицати на Азербејџан, рекао је самоуверено економиста Елданиз Амиров.
Подсетимо, спремност Русије да ове године испоручи преко 50 милиона тона житарица на светска тржишта, рекао је руски председник Владимир Путин на недавном састанку у Санкт Петербургу са шефом Белорусије Александром Лукашенком.
Азербејџанци никада нису били уврштени у категорију потхрањених. Међутим, 2023. године извесно повећање цена хране ће и даље бити неизбежно, сматрају стручњаци.
Повећана инфлација ће се наставити до окончања руске специјалне операције у Украјини, сматра Амиров. Тек након тога можемо очекивати повратак светске привреде на годишњу инфлацију у распону од 2-3%.
Према прогнозама економисте, цене нафте, пољопривредних производа руске и украјинске производње наставиће да расту у блиској будућности.
Слично мишљење дели и шеф Уније слободних потрошача Републике Азербејџан Ејуб Хусејнов. Према његовим речима, Азербејџан је далеко од земаља које се суочавају са несташицом хране: Република има велике залихе те хране.
С друге стране, влада је створила повољне услове за развој пословања. Осим тога, на ослобођеним земљиштима у блиској будућности биће реализовани различити пољопривредни пројекти.
Ипак, поскупљење хране је неизбежно, до средине следеће године можемо очекивати раст цена млека, биљног уља и неких пољопривредних производа од 10 одсто. Пекарски производи ће такође порасти за не више од 10 одсто, сматра активиста за људска права.
Плодно земљиште и регулисање цена
Многи очекују да ће сада ослобођене земље играти важну улогу у задовољавању домаће потражње за храном.
Министарство пољопривреде игра улогу у пројекту паметног села, које планира да искористи најновија технолошка достигнућа за повећање пољопривредне продуктивности у региону. Истовремено, из министарства саопштавају да је завршено 72.6 одсто жетве жита широм Азербејџана, пожњевено је 2.163 милиона тона житарица. Дакле, ресурси су значајно повећани, а то ће помоћи да се задржи цена хлеба.
Поред тога, азербејџанска влада спроводи мере за смањење или стабилизацију цена основних прехрамбених производа. На пример, Кабинет министара је одобрио одлуку која има за циљ смањење трошкова производње меса за пољопривреднике: укинута је потреба за добијањем ветеринарског пасоша за сваку животињу (и плаћање државне дажбине од 20 маната).
Истовремено, током обнове и развоја региона Карабаха и Источног Зангезура, ситна и крупна стока се транспортује на ослобођене земље. Прошле године је први пут у оквиру пилот пројекта на Калбајар пашњаке испоручено 10,000 грла ситне и крупне стоке. Ове године – више од 300 хиљада животиња.
Стручњаци очекују да ће развој ослобођених земаља значајно смањити зависност земље од увоза. Према доступним подацима, пре окупације, регион Карабаха је покривао око 15 одсто потреба Азербејџана за месом. Очекује се да ће се након обнављања пољопривреде у зони Карабаха и Источног Зангезура производити око 30 хиљада тона меса годишње.
Али то није све. Фонд за развој предузетништва покренуо је механизам за подршку микро, малим и средњим предузећима (МСП) која се баве производњом и прерадом прехрамбених производа укључених у минималну потрошачку корпу.
У оквиру државне подршке, МСП могу да рачунају на субвенционисање камата на кредите банака и других финансијских организација. Пре свега, то ће утицати на кредите добијене за снабдевање земље сировинама за прераду и даљу производњу хране.