Молдавско поврће и воће ретко се налази у супермаркетима, али су и даље доступни на тржишту. Фото: молдова.травел
У јеку сезоне на полицама молдавских продавница и пијаца има пуно воћа и поврћа. Генерацијама смо навикли да једемо разноврсно поврће и да имамо воће за десерт. За то се у земљи узгаја толико производа. Само је сада ретко виђате у продавницама, чак и у сезони. Запослени у великом ланцу супермаркета испричао је КП о тајнама куповине и продаје домаћег и страног поврћа и воћа.
Разумемо да сада реч „јефтиније“ звучи богохулно, али ипак, чињеница да је економичније донети копар из Аргентине преко океана него контактирати локалне произвођаче, јасно је видљива када се упореде цене супермаркета и базара.
Не, супермаркети нису настројени против молдавских фармера. Само што молдавски произвођачи пољопривредних производа своје производе најрадије износе у иностранство, испуњавајући све услове из уговора. У Молдавији нису спремни да то ураде.
Једнако је згодније донети чак и шаргарепу или авокадо из иностранства него узети од фармера из молдавских региона. Често има проблема са мештанима. На пример, више пута смо имали потраживања према молдавском произвођачу руколе. Добављач, прилично дрско, не ставља лишће, већ голе, грубе стабљике у паковање зеленила да повећа тежину. Купци се свађају са нама, неколико пута смо упозоравали добављача, а онда је одлучено да се повећа откуп италијанске руколе. И, што је чудно, увек је свеже, за разлику од молдавског.
Супермаркети трпе губитке од продаје кварљивих производа. Поврће и воће се морају уклонити са полица када изгубе изглед. Молдавски произвођачи или не знају како да правилно саставе или складиште своје производе, али се они много брже пропадају.
Али увозно поврће и воће стиже лепо, упаковано и подложно складиштењу. Шта се са робом ради у иностранству обично је тајна добављача. Увек је пријатно покупити кутију парадајза донетог из Грчке, него да чачкате по прљавој кутији са молдавским „кремом“, бирајући целе и неоштећене плодове.
Сада су искористили шансу у сезони – донели су молдавске брескве, али нам је њихова деликатна кожа све покварила. Воће је врло брзо престало да изгледа презентативно. Купци су их сортирали и умотали у кутије. Да, молдавске брескве су слађе и укусније, али их је веома тешко продати. Молдавац у селу под дрветом ће узети погођену или мало трулу брескву и појести је, док ће у самопослузи иста особа желети да купи само савршено воће.
Иако купци веома воле фармске производе, стога се поврће и воће боље продају у тзв.
Деведесетих година постојала је једна таква анегдота, која и сада описује стање на тржишту воћа и поврћа у нашој земљи.
По први пут, родом из СССР-а улази у продавницу у иностранству и пита:
- А када добијете прве јагоде?
Они му одговарају:
- У 6 ујутро.
У том тренутку сви који су живели у СССР-у су се грохотом смејали, јер јагоде не могу да буду у продавницама целе године сваког дана ујутру на тезги. Јагоде имају кратку сезону у касно пролеће и рано лето. Јео, тачка.
Али ако поставите праву малопродају, онда се јагоде могу наћи на полицама молдавских супермаркета и ван сезоне, међутим, по цени моста од ливеног гвожђа, како кажу.
Дакле, још један разлог зашто продавнице радије увозе поврће и воће је њихова доследност у понуди. Молдавија је, наравно, сада све сиромашнија, али и даље има љубитеља јагода који су спремни да плате 200 леја за кутију од 300 грама бобичастог воћа и више.
Увозник поврћа и воћа има непресушан извор робе, осим у случају више силе, као током карантене или војних операција, али ни то није много утицало на снабдевање.
Углавном, супермаркети покушавају да воде профитабилан посао и за трговце и за купце, и ту нема никакве завере.